Na prvi dan proleća, obeležava se Scetski dan šuma. Svetski dan šuma obeležava se pod sloganom “Obnova šuma – put ka oporavku i blagostanju”, ističući važnost ovih ekosistema čije uništavanje dovodi u opasnost ljudsko zdravlje i zdravlje naše planete, navodi se u saopštenju Svetske fondacije za prirodu (WWF).
Od vazduha koji udišemo do drveća koje koristimo, šume su ključne za naš život. Predstavljaju stanište za više od polovine svetskih kopnenih vrsta, a globalno više od milijardu ljudi živi u šumama i njihovoj okolini. Posle okeana, šume su najveće skladište ugljenika. Uprkos svim uslugama koje nam pružaju, šume uništavamo alarmantnom brzinom. Ljudski uticaji već su doveli do gubitka oko 40% svetskih šuma, a očekuje se da će se globalna potražnja za drvnim proizvodima utrostručiti tokom sledeće tri decenije.
“Nema nikakve sumnje da kvalitet našeg života u velikoj meri zavisi od očuvanih šuma. Regulišu klimu u kojoj živimo, ublažavaju poplave, čuvaju zemljište, obezbeđuju pitku vodu, pružaju utočište različitim divljim vrstama i još mnogo toga. Krajnje je vreme da ozbiljno promenimo naš odnos prema šumama kako bi i dalje mogle da nam pružaju ove egzistencijalne usluge. U narednom periodu, naše javne politike morale bi da postave konkretne i ambiciozne ciljeve u pogledu obnavljanja šumskih staništa, u smislu unapređenja njihovog ekološkog statusa, a ne jedino povećanja površine ili procenta pošumljenosti”, ističe Goran Sekulić iz WWF Adrije.
WWF se u okviru svog programa “Zaštićena područja za prirodu i ljude” zalaže za transparentnije i otvorenije procese odlučivanja i planiranja u korišćenju prirodnih resursa. U šumarstvu su ovi procesi i dalje zatvoreni i ograničeni uglavnom na uži krug institucija i javnih preduzeća. Učešće drugih sektora i šire javnosti na veoma je niskom nivou.
“Danas se već nalazimo u situaciji da svaki gubitak šumske površine, odnosno njena prenamena i izgradnja, predstavlja neprihvatljiv luksuz koji nanosi štetu celom društvu i to treba sprečiti po svaku cenu”, dodaje Sekulić.
Prekomerna i bespravna seča šuma, nedostatak podataka o šumama u privatnom vlasništvu i slaba kontrola njihovog korišćenja, kao i negativni efekti klimatskih promena i zagađenja, samo su neki od problema u gazdovanju šumama u Srbiji. Neophodno je da se u strateškim dokumentima za njihovo upravljanje promovišu i vrednuju njihove vitalne usluge koje nam pružaju – obezbeđivanje hrane, čiste vode i vazduha, lekova, rekreacije, građevinskog materijala – jednom rečju, egzistencije, navodi se u saopštenju.
Autor:LZS
