Prostor okružen kamenitim liticama ostao je netaknut u doba graditeljskog širenja Užica, a od početka ovog milenijuma preduzimaju se mere da bude zaštićen i očuvan.
S prvim toplijim danima, šetači stupaju u klisuru reke Đetinje, na pešačko-biciklističku stazu kroz „ćirine” tunele od užičke plaže do Staparske banje.
Ovaj prostor, okružen kamenitim liticama, ostao je nedodirnut u doba graditeljskog širenja Užica. Kroz klisuru je tada vijugala uska „ćirina” pruga na kojoj se smenjuju tuneli, a teren kanjona usečenog u okomita brda nije bio privlačan graditeljima kuća i objekata za odmor. Kad su sedamdesetih skinute šine sa ugašene pružne trase, ostao raj za divlje životinje i retke biljke. Tišinu je narušavala samo šumovita Đetinja. Tako je bilo sve do početka ovog milenijuma, kad su jači postali glasovi o blagodetima zdravih aktivnosti u očuvanoj prirodi. Klisura Đetinje je proglašena predelom izuzetnih odlika, označena kao jedinstveno mesto koje treba doživeti a pre svega sačuvati. Uređenje glavne staze i odmorišta kroz tu prirodu, vlasti grada Užica obavljale su pažljivo i s merom. Živi svet i prirodni sklad je sačuvan, a ljudima (ne i vozilima) stvoren prilaz da šetnjom i pogledima uživaju u lepoti klisure. Upravo zbog toga ovo šetalište kroz klisuru (uređeno je oko sedam kilometara) dobilo je od evropskih institucija 2017. zvanje „evropska zelena staza”, retko za naše prostore. Svakako i zato što ovde, nadomak grada, staništa i danas imaju retke životinje i biljke, koje naseljavaju teško pristupačne kamene vrleti, pećine, vrtače u rečnom toku i po okolnim stranama.
O tome u klisuri Đetinje delimično svedoči turistička tabla postavljena na užičkoj plaži. Čitamo tu da su ovde, pored ostalih vrsta, nastanjene i one zaštićene kojima je nenarušena priroda uslov za opstanak.
U ovoj klisuri obitava vidra, obična ili rečna, koja je veoma oprezna životinja. „Voli nezagađenu okolinu i skrovita mesta. Vidre se prvenstveno hrane ribom, ali vole i rečne rakove, insekte, žabe i ptice. Spadaju u strogo zaštićene vrste, nalaze se na Evropskoj crvenoj listi ugroženih vrsta”, piše na tabli uz sliku vidre.
Sledi obaveštenje da je stanovnik kanjona Đetinje i sivi soko, najbrža vrsta među pticama. Gnezdi se na nepristupačnim mestima, a ugrožena je vrsta, prirodna retkost na teritoriji Srbije. „Najstrožije je zabranjeno njegovo ubijanje, hvatanje i uznemiravanje.”
Neretko ovu klisuru zovu carstvo leptira, ovde ih je znatno više nego na drugim mestima. To je navedeno i na turističkoj tabli: „U klisuri Đetinje registrovano je 110 vrsta dnevnih leptira. Broj ovde zabeleženih vrsta čini oko 57 odsto vrsta Srbije, 38 odsto vrsta Balkana, a 77 odsto užičkog kraja. To klisuru svrstava u jedno od najbogatijih staništa u našoj zemlji…”
Rastu u kanjonu Đetinje i retke biljke. Sa liste međunarodno značajnih ovde su 24 vrste, od kojih su šest prirodne retkosti. Uz ostalo, zato ovaj osobeni kutak divljine treba trajno sačuvati od narušavanja.
Autor B.P. (Politika), foto LZS
Slučajno sam naleteo na vaš sajt. Klisura Đetinje izgleda sjajno, odmah sam poželeo da zabacim udicu. I hoću, možda već sledećeg vikenda, ako budem našao nekoga da me doveze. A možda i iznajmim auto kod unirent.a, za ovako nešto – vredi. Drveće je verovatno još uvek pomalo golo, ali će uskoro krenuti da lista. A klisura zaista izgleda predivno. Hvala za ideju.