Gold gondola Zlatibor je najvredniji projekat u istoriji opštine Čajetina

Tehničkim prijemom naredne nedelje i dobijanjem upotrebne dozvole za najvredniji i najvažniji sadržaj zlatiborske ponude – panoramske gondole, završavaju se svi radovi na tom projektu, koji će dati novi zamajac u razvoju Zlatibora. Na ovaj, može se reći istorijski poduhvat u razvoju srpskog turizma, čekalo se decenijama. Ideja je odavno postajala. Nakon što su se dogodile demokratske promene i na čelo opštine Čajetina došao Milan Stamatović sa svojim timom, svesni značaja gondola, plasirali su ovu ideju u javnost, a potom sami krenuli u njeno sprovođenje. Spremanje projekta je trajalo tri godine, a u oktobru 2011. godine najavljena je izgradnja panoramske gondole. Planiralo se da sa njenom izgradnjom počne naredne godine, 2012. godine. Ali, zbog raznih prepreka, iskušenja i opstrukcija kasnilo se sa njenom izgradnjom.

Kamen temeljac je postavljen 2015. godine na Preobraženje, na početnoj stanici. Zbog raznih prepreka za 1. maj 2017. godine održana je sveopšta moba za gradnju gondole, gde je prisustvovalo oko 2.000 ljudi.

Panormaska gondola od centra Zlatibora do Tornika prevoziće turiste trasom dugom devet kilometara, uz jednu međustanicu na pola trase u Ribnici. Gondola će nositi 55 putničkih kabina. Kapacitet gondole je projektovan na 600 osoba na sat (uz mogućnost povećanja na 1.000), a putovanje bi trajalo oko 25 minuta (maksimalna brzina 6 m/s). Za gondolu su izgrađene tri stanice: 1. Zlatibor – naselje “Vilidž“ – početna stanica 2. Ribnica – neposredno pre Ribničkog jezera – međustanica 3.Tornik – vrh– krajnja stanica. Zlatiborska panoramska gondola je projektovana kao jednoužna, viseća, razdvojiva žičara, sa kružnim (jednosmernim) tokom, sa zatvorenim kabinama za 10 osoba. Visinska razlika između početne i krajnje stanice je 531m. Prečnik čeličnog užeta je 50 mm.

Ovaj vekovni projekat isfinansirala je sama opština Čajetina i to u iznosu od 13 miliona evra.

– Ideja opštine Čajetina o izgradnji gondole imala je za cilj razvoj, unapređenje turističkog sadržaja Zlatibora, nameru da svojom jedinstvenošću osigura konkurentnost na tržištu turizma. Kad uskoro ova najduža panoramska žičara na svetu bude prevozila hiljade turista od centra planine do vrha Tornika, vidljiva i jasnija svima biće vrednost ovog velikog dela i vizije kojom je stvorena. Već je pri samoj najavi izgradnje gondole poraslo interesovanje za investiranjem u dodatne sadržaje i kapacitete na Zlatiboru. U startu je bilo jasno da se radi o izuzetnom projektu koji je dobro osmišljen i planiran – kaže Bojana Božanić, direktorka JP “Gold gondola”.

Na puštanju u probni rad u avgustu ove godine ona je rekla da je izgradnja trajala dugo i turbulentno, ali svi veliki projekti morali su tako da se grade.

– Kada smo počinjali sa ovim projektom, pre više od 10 godina, cilj je bio da se Zlatiboru i zlatiborskom kraju donese nešto novo, da ova planina zauzme mesto na svetskoj turističkoj mapi. Naš cilj je da u narednih 7 do 10 godina ostvarimo oko 10 miliona noćenja, milion turista, a svakako će to biti s obzirom na nove najavljene investicije – kazala je Božanić.

Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetine, tada u puštanju gondole u probni rad, rekao da su kao opštinsko rukovodstvo u ostvarenju ovog cilja svašta rošli, određene prepreke preskakali, nikada nisu padali i uvek išli dalje, jer su verovali u ovo što rade.

– Ova građevina ostaje, obeližiće jedno vreme i ljude koji su verovali šta jedna mala lokalna samouprava može da uradi za svoj narod, za svoju državu, a da ništa ne traži. Ova gondola će ostati za vekove – rekao je Stamatović.

Gondola čini Zlatibor centrom elitnog turizma

Pored Ribničkog jezera izgrađena je međustanica, što umnogome olakšava posetu jezeru, naročito ribolovcima i turistima u letnjem periodu. Bilo je primedbi da je ovo jezero vodozahvat, ali opština Čajetina ima planove da se završi sistem vodosnabdevanje sa “Sušičkog vrela”, koji se očekuju da budu završeni naredne godine. Ribničko jezero će tada da se iskoristi u turističke svrhe.

– Osnovni ekonomski cilj je modernizacija i tehnološko unapređenje postojeće turističke ponude Zlatibora, bolje iskorišćenje potencijala planine sa ciljem rasta poslovne konkurentnosti, povećanja broja posetilaca, obima turističkih usluga i otvaranja novih radnih mesta na duži period. Pozitivni društveno-ekonomski efekti ispoljiće se u domenu angažovanja hotelskog i privatnog sektora u pružanju usluga smeštaja i boravka na Zlatiboru, kao i u daljem infrastrukturnom opremanju okolnih naselja i podsticanju razvoja – kaže direktorka JP “Gold gondola”.

Žičara sa gondolom uklopiće se u turističku ponudu Zlatibora tokom cele godine, jer je planirano da prevozi grupe turista po više osnova:
– turiste skijaše tokom zimskog perioda (korisnici ski-pasa);
– turiste koji će dolaziti s ciljem panoramskog razgledanja Zlatibora tokom cele godine;
– turiste koji su zainteresovani za posetu Ribničkom jezeru u letnjim mesecima;
– turiste izletnike iz okolnih gradova;
– građane koje imaju vikendice i apartmane na Zlatiboru;
– organizovane grupe turista i đačke ekskurzije;
– lokalno stanovništvo kao korisnike redovnog prevoza. 

Gondola značajna za razvoj Zapadne Srbije

– Studiju opravdanosti izgradnje žičare “Gold gondola Zlatibor“, koju je izradilo Preduzeće za projektovanje, inženjering i konsalting „Elkoms“ d.o.o., pozitivno je ocenila i usvojila državna revizija, nadležni organi i institucije. Projekat Gold gondola Zlatibor je najznačajniji projekat u oblasti turizma u Zapadnoj Srbiji, a verovatno i u celoj državi. Imajući u vidu da opština Čajetina učestvuje sa više od 50 procenata u turističkom prometu regije Zapadna Srbija, izgradnja gondole ima izuzetan značaj za ceo naš kraj. Turisti koji dolaze na Zlatibor posećuju i ostale destinacije u regiji. Mi imamo u ponudi veliki broj raznovrsnih izleta kojima je obuhvaćena cela turistička regija Zapadna Srbija, pa povećanje broja turista na Zlatiboru ima za posledicu i razvoj turizma u okolnim opštinama – kaže direktorka JP “Gold gondola” i dodala je da će na trasi gondole biti izgrađeni smeštajni i ugostiteljski kapaciteti koji će doprineti povećanju turističkog prometa.

Jasno je da bez investicija u infrastukturu nema ni razvoja turizma. Zlatibor kao zrela turistička destinacija treba da bude lider kada su u pitanju investicije u infrastrukturu i turističku infrastrukuru, a pravi primer za to je izgradnja gondole, kao i mnoge druge investicije koje su doprinele da Zlatibor bude to što je danas – najposećenija planina u Srbiji.

– Uporedo sa završnicom gradnje Gold gondole razmišlja se i o marketingu, o načinima kako da najduža panoramska gondola na svetu bude prikazana u punom sjaju. Tu je i niz novih poslova i aktivnosti koje će se obavljati uz prevoz putnika. Analizira se tržište, osmišljavaju ponude za goste, za hotele, agencije… U planu je i uređenje okoline. Završeno je idejno rešenje za glavnu zgradu uz početnu stanicu gondole, gde će biti sedište preduzeća i svi sadržaji poput biletarnice, garaža, prostora za ski-opremu. Biće to najlepše ogledalo Zlatibora – kaže naša sagovornica.
Planirano je i da električna energija bude energent koji će biti korišćen za rad gondole, ali razmatra se i mogućnost korišćenja obnovljivih izvora energije, jer je ovakav vid prevoza sam po sebi ekološki, i najbolje je da takav bude u potpunosti. Rade se studije iskorišćenja sunčeve energije i energije vetra.

Investicija će se vratiti za 10 godina

– U narednih 10 godina investicija će sebe isplatiti, a cilj je da taj novac indirektno podigne ceo naš kraj, kroz nova ulaganja u svim segmentima. Korist će biti vidljiva u lokalnom, ali i u republičkom budžetu. Ova gondola je moderna, poput onih u razvijenim evropskim državama. Njenom izgradnjom svakako će doći do višestrukog povećanja broja posetilaca ovom skijaškom centru, prepunom sadržaja i zanimljivosti, kako tokom zimskih tako i letnjih meseci. “Skijališta Srbije“ proširila su kapacitet postojećih staza na Torniku sa sadašnjih osam kilometara uređenih staza i tri žičare u pogonu za još 3-4 kilometra novih, dnevni kapacitet skijališta je udvostručen – dodala je Bojana Božanić.
Gold gondola Zlatibor, za koju su već doznali turisti iz gotovo celog sveta, predstavila se na raznim sajmovima, seminarima i forumima. Svojim promotivnim aktivnostima već je uspela da obraduje prve dobitnike nagrada i podstakne pratioce da daju svoj lični doprinos ovom projektu od nacionalnog značaja. Može se sa ponosom reći da je projekat zaživeo i dobio podršku sa svih strana. On će unaprediti turizam i postaviti ga na viši nivo, kada će se Zlatibor upisati u jednu od najatraktivnijih destinacija.

Na kraju da dodamo da je preduzeće za inženjering i konsalting „Aurora Grin“ dokazalo da ne samo da ne postoje štetni uticaji izgradnje gondole, već će sama instalacija imati pozitivan uticaj na životnu sredinu usled smanjenja broja vozila koja se kreću ka Torniku.

Završeni su radovi na gondola i sada se privodi kraju uređenje partera na stanicama. Završena je i obuka radnika, koji su nakon polaganja stručnog ispita dobili sertifikat za rad na gondola. Obučeni su i radnici za pružanje prve pomoći, protivpožarnu zaštitu, kao i za rad na održavanju druge neophodne opreme.

– Ostao je još tehnički prijem naredne nedelje i zahtev za upotrebnu dozvolu – rekla je Bojana Božanić i dodala da je epidemiološka situacija dovela do usporavanja planirane dinamike izvođenja radova.

ISTORIJA GRADNJE PANORAMSKE GONDOLE

Na međunarodnom tenderu renomiranoj francuskoj firmi “Pomagalski” (POMA), poverena je nabavka opreme, kao najpovoljnijem ponuđaču.

– Sa proizvođačima opreme potpisan je ugovor u Parizu (2013. godine). Pored nabavke opreme, garancija , isporuke, firma POMA ostaje u obavezi da isprati celokupnu izgradnju u građevinskim, mašinskim i elektro radovima, kako bi na kraju pustila u funkciju kompletnu instalaciju. Ova francuska kompanija već je 80 godina svetski lider u prevozu robe i ljudi žičarama, a u njenim podružnicama na pet kontinenata zaposleno je oko 900 inženjera i montera. Za osam decenija POMA je izgradila više od 8.000 instalacija u oko 80 zemalja. Nedavno je u Santo Domingu pušten u rad prvi gradski gondolski lift na Karibima, čime je POMA potvrdila lidersku poziciju u gradskom saobraćaju u Latinskoj Americi. Potpisan je i ugovor za izgradnju žičare u Japanu, a inženjeri koji rade na Zlatiboru prethodno su završili posao u Rusiji. Ove godine POMA je na Evropskoj izložbi mobilnosti u Parizu predstavila važnost prevoza putem sajli, kao rešenje za urbanu mobilnost i javni transport koji je u skladu sa ekološkim standardima, jer žičare ne zagađuju okolinu. Projektna dokumentacija zlatiborske gondole je u potpunosti prilagođena ovoj vrsti opreme, a sve u skladu sa specifikacijama proizvođača osnovne opreme za gondolu POMA iz Francuske – navela je Bojana Božanić.

Ona je dodala da je po raspisivanju tendera za izvođača radova ugovor za izgradnju Žičare za prevoz putnika Zlatibor – Tornik potpisao je kao izvođač konzorcijum MPP “Jedinstvo” Sevojno, “Elkoms” Beograd, “Amiga” Kraljevo i “Hidromontaža” Beograd, čiji je nosilac konzorcijuma preduzeće MPP “Jedinstvo”. Sve ove firme imaju značajno iskustvo u izradi sličnih i srodnih sistema u okviru drugih skijališta.

Izgradnja gondola po fazama

Izgradnja gondole se odvijala u pet faza: I faza – početna stanica; II faza – 19 nosećih stubova do međustanice kod Ribničkog jezera; III faza – međustanica; IV faza – 17 nosećih stubova do vrha Tornika i V faza – završna stanica.

U avgustu 2015. godine, na Preobraženje, postavljen je kamen temeljac. Pored rukovodstva opštine i predstavnika firme “Pomagalski” bili su episkop Žički Justin (koji je osveštao kamen temeljac), tadašnji ambasador Rusije Aleksandar Čepurin i lideri koalicionih partnera DSS-a i SNP-a, dok niko iz državnog vrha nije došao iako je bio pozvan. Ali, tada dolazi do “nesporazuma” između lokalne vlasti i vlasti u Beogradu. Ministarstvo građevinarstva je tada, bez naknade 2.213 hektara zemlje, kuda je prolazila gondola, dodelilo jednom preduzeću, ali se Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, alarmirao javnost i to sprečio, pa je Ministarstvo bilo prinuđeno da ukine svoje rešenje o tome. Međutim, tu prepreke ne prestaju, pa je 11. februara 2017. godine, smatrajući da država osptruiše spor oko vlasništva nad zemljištem, organizovalo narodnu radnu akciju u kojoj je učestvovalo oko 2.000 volontera iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske i na taj način započela gradnju gondola na njenoj početnoj stanici, na lokaciji Obudojevica na Zlatiboru. Ubrzo je stigla i prva dozvola.

– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je u julu 2017. godine građevinsku dozvolu opštini Čajetina za prvu fazu izgradnje žičare, na završnoj stanici na vrhu Tornika, čime su se stekli uslovi za zvaničan početak radova. Odmah po dobijanju potrebnih saglasnosti za otpočinjanje radova, započeto je geodetsko obeležavanje i provera stanja na terenu, izrada pristupnih puteva za lokacije za koje je to neophodno, kao i radovi na postavljanju glavnog napojnog voda za snabdevanje električnom energijom. Priključivanje Gold gondole Zlatibor na distributivni sistem električne energije započelo je na trafo-stanici na Zlatiboru, nakon što je opština Čajetina izdala neophodne dozvole. Desetokilovoltni elektroenergetski kabl položen je u dužini od 11.850 metara od trafo-stanice na Zlatiboru do međustanice na kojoj je smešten glavni napojni centar za zlatiborsku panoramsku gondolu. Novi kablovod finansira opština Čajetina, a radove su izvodili beogradske firme “Hidromontaža“ i “Elkoms“, po svim standardima Elektroprivrede Srbije – kaže direktorka “Gold gondola”.

Potom se krenulo u sprovođenje druge faze.

– Druga faza se odnosi na izgradnju početne stanice u centru Zlatibora. Dozvola za ovu fazu dobijena je u februaru 2018. Objekat stanice izgrađen je i opremljen u potpunosti.

Pred puštanje u rad neophodno je izvršiti uređenje prilaza i prostora za prihvat putnika. Na lokaciji početne stanice biće izgrađena upravna zgrada preduzeća sa svim pratećim sadržajima neophodnim za ugodan boravak naših putnika – objasnila je Bojana Božanić.

Treća faza obuhvatala je postavljanje stubova.

– Izgradnjom 19 stubova od početne stanice u središtu turističkog centra do međustanice na Ribničkom jezeru realizovala se treća građevinska dozvola na kapitalnom projektu opštine Čajetina. Vrednost radova na ovoj fazi izgradnje najduže panoramske gondole na svetu, duge devet kilometara, je oko 45 miliona dinara. Žičara za prevoz putnika Zlatibor-Tornik u svom sastavu ima 36 nosećih stubova. Na deonici između polazne stanice (Zlatibor) do međustanice (jezero Ribnica) podignuto je 19 stubova, a od međustanice (jezero Ribnica) do povratne stanice (Tornik) još 17. Raspon između stubova i njihova visina varijaju u zavisnosti od geometrije trase. Većina rastojanja između njih nalazi se u intervalu od 160 do 450 metara. Maksimalno međustubno rastojanje iznosi 544 metra. Visina pojedinačnih stubova se kreće od 6,45 m do 30 m. Reč je o montaži opreme velikih gabarita i težina, na velikom broju lokacija.

– Vrlo je značajno učešće rada na velikim visinama. Korišćenjem specifične opreme i mehanizacije, kao i obučenih radnika koji već imaju iskustva na izvođenju sličnih pozicija, uticaj ovih rizika sveden je na minimum. U svakom slučaju, pridržavanje mera zaštite i bezbednosti na radu je vrlo značajan segment realizacije ovog posla i na tome se posebno insistiralo – dodala je naša sagovornica.

U četvrtoj fazi je dobijena još jedna dozvola.

– Opština Čajetina dobila je od Ministarstva građevinarstva četvrtu dozvolu u aprilu 2019. godine. Ova faza je podrazumevala izgradnju 17 stubova od međustanice do vrha Tornika. Po obezbeđenju mogućnosti prilaska pojedinim lokacijama zbog šumskog rastinja u pojasu žičare započeti su radovi na iskopu i izradi temelja stubova, sa ugradnjom ankera za postavljanje stubova prilikom betoniranja. Paralelno sa ovim radovima vršilo se ukrupnjavanje pojedinih delova isporučene opreme pre isporuke na samu lokaciju ugradnje, kako bi se vreme montaže na licu mesta svelo na minimum.

– Pomenuti deo trase bio je najzahtevniji za montažu opreme i stubova, sa čim su se naši iskusni izvođači kvalitetno izborili i realizovali čitav posao bez problema.

U junu 2019. godine opština Čajetina dobila je i petu, poslednju građevinsku dozvolu od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastruktru za izgradnju „Gold gondole“ na Zlatiboru, koja se odnosi na izvođenje radova na međustanici pored Ribničkog jezera.

– To je uključivalo izgradnju garaže za smeštaj kabina, prostor za pristup gondoli, pristupne rampe i natkriveni plato. Predračunska vrednost ovih radova procenjena je na 250 miliona dinara – dodala je Bojana Božanić.

U avgustu 2019. godine je puštena u probni rad, a uskoro će prevoziti i prve putnike.

Autor LZS

Tekst je napisan u okviru projekta INFRASTRUKTUROM DO TURISTA – “ZA LEPŠI DOŽIVLJAJ” koji sufinansira OPŠTINA ČAJETINA

Zahvaljujemo JP “Gold gondola” na saradnji