Radisav Dide Sekulić posle svog radnog veka provedenog u Austriji vratio se u svoje rodne selo Rogačica kod Bajine Bašte i posvetio se uzgajanju drveća. Trenutno ima 60 hektara u zaseoku Ćeranići. Zemlju nije od nikog ništa nasledio, već je sve kupio.
U nepreglednom zelenilu drveća u Rogačici ponosno šeta Dide Sekulić, koje je sve to sam zasadio. Vratio se pre desetak godina i sve to vreme provodi u šumi.
– Svaki odmor sam koristio ovde na imanju. Nisam ni od koga ništa nasledio, pa sam počeo kupovati zemlju u vreme one velike inflacije devedesetih godina prošlog veka. Kupovao sam parče po parče, a u isto vreme sam gradio kuću u Užicu. Video sam da od kuće nema neke vajde, posebno u vreme onog obezvređivanja dinara, pa sam na kupljenom imanju počeo da sadim drveće. Sadio sam na hiljade stabala mečje leske, oraha, crnog oraha, divlje trešnje, smrče, jele, bukve, hrasta, kestena… Imam i svoj rasadnik i proizvodim sadnice – kaže Dide.
Za Austriju je otišao 1973. godine i uvek ga je vukla nostalgija za svojom zemljom, svojim zavičajem.
– Uvek mi je mirisala naša zemlja u proleće. Dok su naši ljudi u Austriji pirčali šta će uraditi sa zarađenim novcem, kako će kupiti kuće na moru, ja sam im uvek govorio „odoh ja na selo“. I eto me na selu. Gajim šumu, gajim svinje i hranim ih bundevom i hranom koju proizvedem na svom imanju. Imam sada sedamdeset godina, a da sam mladić gajio bih bikove, ovce… Ne znam zašto ljudi na selu neće to da rade, odoše svi! Meni se sve čini da je naš narod poprilično neradan – kritički se osvrnuo Dide.
Foto: RTS 1 screenshotSve parcele koje ima Dide je sam, povremeno sa pomoći suseda, raskrčio, obradio i zasadio.
– Najveća parcela ima oko 24 hektara, a ostale manje parcele sam spajao. Veliki novac sam uložio u sve to. Da naglasim, od države ništa ne uzimam, ček nisam ni registrovao poljoprivredno domaćinstvo, sve finansiram iz svog džepa. Čak sam napravio put za svaku svoju parcelu da može ući kamion – dodao je naš sagrad.
Sa ove pozicije starog i iskusnog čoveka, savetuje svakom da se okrene prirodi i poslovima u prirodi. Nije mu teško da obiđe sve parcele, da pogleda kako rastu stabla oraha, stabla hrasta.
– Imam oko 15 hiljada stabala rodnih oraha, na hektaru oko hiljadu. Svako stablo sam sadio na razmaku od tri metra. Hiljadu kolograma oraha u ljusci je 500 kilogarma očišćenih oraha. Imam i takozvane crne orahe, koji se koriste u medicini i u ishrani, kao i za farbe i biološko prskanje bašta. Ovog oraha imam oko tri hiljade stabala. Mečije leske imam hiljade stabala. Njeno drvo je veoma cenjeno. Ako je stablo zdravo i ima određenu debljinu, a može dostiću debljinu bukve, ide na licitaciju i cena može biti i od 15.000 evra po kubiku – kaže Dide.
Kaže da tu ima dosta posla, ali da treba i dosta znati. Veliki problem mu predstavljaju divlje životinje, ponajviše srndaći i zečevi.
– Moram svoju šumu odbraniti od srndaća i zečeva. Stabla mažem kozjim lojem da odbijem srndaće, a zečeve odbijam biološkim đubrivima. Pored toga uvek sređujem svako stablo, donje i suve grane moraju pažljivo da se ručnim testericama odstrane. Gledao sam kako to rade u Austriji i Švajcarskoj i to mora uvek da se radi. Tako u mojoj šumi ne može nikada doći ni do požara, jer su grane visioko od zemlje.
Na oko 4 hektara gaji smrče i jele. Čim neko stablo slabije raste ili se osuši, on ga odstranjuje, jer voli da mu šuma bude čista.
– Sve ukupno gledano, ja sam na mojim površinama više pošumio nego što je to uradio Grad Užice. Najveći broj sadnica sam ja proizveo u mom rasadniku, osim jele i smrče koje sam kupio u rasadniku u Bajinoj Bašti. Znate, ljudi misle, samo posadi i samo će rasti. E, pa ne može. U šumi mora uvek da se radi – dodao je naš sagovornik.
Sve što radi uglavnom radi sam. Pomaže mu jedna žena iz Bajine Bašte i nekoliko mladića po potrebi.
– Mnogo sam novca uložio, ali nikada ništa računao nisam. Račune nikom ne polažem, malo žena i deca, koji žive u Austriji, kukaju na mene što ja to radim, ali jednog dana videće da je ovo sve unosno. Svakom savetujem da ostavi nešto iza sebe – rekao je Dide.
Autor LZS, foto RTS 1 screenshot
