Na oko 40 km jugozapadno od Ivanjice i 32 km severno od Novog Pazara nalazi se jedna od najšumovitijih planina u Srbiji, koja pleni svojom lepotom i netaknutom prirodom.
Da bi se obišlo sve ono što ova planina otkriva i skriva potrebni su dani. Puna je legendi, a jednu od njih nam oktriva meštanin Devića, sela na 740 m nadmorske visine i oko 36 km udaljenog od Ivanjice.
– Kažu da je ime dobila zbog svoje veličine, kažu da je golema, pa otuda Golija – objašnjava on, pa dodaje da i njegovo selo ima svoju legendu.
– Devići su ime dobili po devama (kamilama). Pričaju da ih je bilo devet, koje su ovde negde donele blago. Za blago se pričalo da je bilo zakopano ispod temelja gde se nalazi mala crkva, ali da je kasnije iskopano i odneto.
Devići su mesto u kome je, u ovom kraju, prvo počeo da se razvija turizam. Bogato šumama, livadama, rekama Studenicom i Brusničkom rekom punim pastrmke, slapovi reke Izubri, kulutrno-istorijski spomenici poput manastira Pridvorica iz 12. veka, Rimske česme u Čečini i mnogi drugi, zaista ovaj kraj čine posebnim.
Golija sa ogromnim prostranstvima, gustim šumama i klimom koja varira na različitim delovima, predstavlja izazov. Naš sagovornik kaže da planinu bez konja ili dobrog terenskog vozila je teško preći, ali da ipak dolaze planinari.
– Ovde se kaže:”Ne zna Golija šta je delija“, baš zbog tih uslova. Ali, stižu putevi, stiže modernizacija, pa nije ni čudo što je sve više privlačnija za turiste. A ti ljudi koji se bave turizmom u raznim delovima planine, brinu o svojoj planini I gostima udovoljavaju na različite načine. Organizuju im izlete, vode ih ili voze po planini i pokazuju ono što je jedinstveno na ovoj planini…
Najviši vrh Golije je Jankov kamen na 1.833 m. Taj vrh je zaravnjen, a o njemu postoji više legendi o imenu.
– Imaju dve priče kako je Jankov kamen dobio ime. Po prvoj legendi, koja se najčešće prepričava, Jankov kamen je dobio ime po Sibinjanin Janku, koji se vraćao sa Kosova i na ovom mestu ostavio kamen. A druga priča ima svoje dve verzije. Prva je da su bila dva pobratima Rajko i Janko. Oni su se kladili ko će pre da iznese poveći kamen na vrh Golije. Rajko je brzo nosio svoj kamen i blizu vrha se spotakao i ispustio ga, te je kamen pao u potok. Janko je polako nosio svoj kamen i tako stigao do vrha.
Tako je vrh Golije dobio ime Jankov kamen. Potok u koji se otkotrljao Rajkov kamen meštani zovu Rajkov potok. A druga verzija ove priče je da su se dva brata Janko i Ratko posvađali oko očevog nasledstva. Otac, mudar čovek, zadao im je zadatak da ko prvi iznese poveći kamen na vrh dobija nasledstvo. Tu je isto brat Ratko došao do pola puta i njegov kamen se oktotrljao nizbrdo do potoka, te je tako potok dobio ime Ratkov potok. Naravno, Janko je pobedio i tako je vrh dobio ime – ispričao je naš sagovornik.
Golija je veoma pogodna za letnji turizam i osobe koje žele svoj mir da nađu u čistom vazduhu i netaknutoj prirodi, prostranim proplancima iznad 1.200 m i vrhovima preko 1.400 m. Nije ni čudo što se smatra da je ova planina pogodna za lečenje velikog broja bolesti kao što su bronhitis, astma i emfizem; kod raznih bolesti krvi poput trombocitopenije, leukopenije, maligne hemopatije, i anemije. U poslednjih 10 godina Golija je dobila savremene i uređene ski-staze, žičare i prateće ski-sadržaje. Pored Devića poznata turistička mesta su Odvraćnica, Kumanica i ima ih još nekoliko.
Zbog sve te lepote Vlada Republike Srbije je jula 2001. godine donela Uredbu kojom se područje planine Golija stavlja pod zaštitu kao „Park prirode Golija“ i svrstava u 1. kategoriju zaštite kao prirodno dobro izuzetnog značaja. Površina parka je 75.183 ha. Iste godine je definisan i rezervat biosfere pod imenom “Golija-Studenica” na prostoru od 53.804 ha u okviru parka prirode, ali sa međunarodno priznatim statusom u okviru Uneskovog programa MAB.
Na osnovu kriterijuma zaštite prirodnih vrednosti zonirano je na tri stepena/režima zaštite i to: 18 lokaliteta u režimu I stepena zaštite što ukupno iznosi 553,80 ha ili 0,74% teritorije, 20 delova područja sa režimom II stepena zaštite – što ukupno iznosi 3.883,10 ha ili 5,16% teritorije i na ostalom delu prostora od 70.746,06 ha ili 94,10% teritorije primenjuju se odredbe režima III stepena zaštite.
I kako se ide ovim parkom na putu Kumanica – Bele Vode u gustoj četinarskoj šumi se nalazi Tičar jrzero (Dajićko). I za njega su vezene mnoge legende. Treba pomenuti i jezero “Nebeska suza” na Okruglici (1495 m. n.v.) koje se pojavilo posle jednog zemljotresa u Rumuniji 1974 godine, i jezero ispod Crepuljnika koje je potpuno zaraslo u tresavsku vegetaciju i koje nosi naziv „Košaninovo jezero“.
Na Goliji je zabeleženo 1.091 vrsta živog sveta, 117 vrsta i varijeteta algi, 40 vrsta mahovina, 7 vrsta lišajeva i 75 vrsta gljiva. Carstvo je reliktnog planinskog javora, koji je preživeo ledeno doba. Prebogata je i sa divljači poput vukova, lisica, divljih svinja, medveda, jazavaca, jelena, srna, zečeva, lasica… Na njoj živi 95 vrsta ptica.
Autor LZS
