Dan planete zemlje 22. april ove godine je prošao u senci COVID19. Ipak, tokom čitavog dana onlajn su održavane konferencije, debate, performansi i emitovali edukativni video materijali.
Ove godine Dan planete Zemlje obeležava se temom „“Zaštiti naše vrste – u prirodi ništa ne postoji samo” i fokusirana je na zaštitu ugroženih vrsta, koja su na ivici izumiranja zbog klimatskih promena, zagađenja vode, zemlje i vazduha, krčenja šuma i krivolova. Pažnja sveta je usmerena na borbu protiv koronavirusa, ali na današnji dan se apeluje na jaču svest o važnosti klimatskih promena za očuvanje biodiverziteta i zdravlja. Od COVID 19 i globalnog zagrevanja podjedanko su ugroženi i ljudsko i zdravlje planete.
Dan planete Zemlje se obeležava u više od 150 država sveta. Datum održavanja Dana planete Zemlje utvrdile su Ujedinjene nacije 1970. godine kao posledicu sve većeg zagađenja usled procesa industrijalizacije. To je bio odgovor naučnika i građana na ekološke katastrofe koje su tada eskalirale, poput izlivanja nafte u mora i okeane, zagađenja vode i vazduha.
Danas se ljudska civilizacija opominje na neodgovoran odnos prema životnoj sredini. Stručnjaci ocenjuju da je planeta Zemlja, naš jedini dom, danas na izmaku snage kao posledica čovekovih aktivnosti, ponajviše zbog upotrebe fosilnih goriva, uglja, nafte i drugih derivata, te prekomernog korišćenja prirodnih resursa.
Prema podacima prošla godina je bila najtoplija godina za evropski kontinent od kada merenja postoje, dok je količina padavina u novembru bila četri puta viša u odnosu na prosečne vrednosti. Zagađenost vazduha je bila mnogo veća od dozvoljene.
Ministar ekologije Goran Trivan rekao je na sajtu ministarstva objavio je da je “naša planeta Zemlja je sve manje plava i zelena. Svet se suočava sa brzim nestankom i izumiranjem biljnih i životinjskih vrsta. Milioni vrsta koje žive na planeti koje znamo ili tek treba da otkrijemo su ugroženi”.
– Ljudska civilizacija je razvojem industrije i velikom potrošnjom energije, odgovorna za narušenu ravnotežu prirode i ugrožavanje bioraznolikosti dovodeći u pitanje i svoj opstanak. Svedoci smo odsustva brige, pažnje i odgovornosti prema prirodi. Često zaboravljamo da smo i mi deo prirode, da zagađujemo vazduh koji dišemo, da trošimo i zagađujemo vodu koja nije neograničen resurs, da je sve što činimo uzrok i posledica stanja životne sredine kako na lokalnom tako i na globalnom nivou – naveo je Trivan i dodao da Srbija aktivno učestvuje u rešavanju globalnih ekoloških problema i stvaranju održive budućnosti.
Uzmeđu ostalog je naveo da je urađena pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 čije se usvajanje očekuje do kraja godine. Ove godine će biti usvojen Zakon o klimatskim promenama i prva nacionalna Strategija borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom.
– Stručno i finansijski podržavamo opštine u akcijama pošumljavanja i u izradi projektno-tehničke dokumentacije koja je preduslov za izgradnju 360 sistema za preradu otpadnih voda. Radimo na modelu Zelenog fonda koji će biti investicioni mehanizam pokretanja ekološkog razvoja. Pokrenuli smo inicijative za zabranu uvoza starih automobila sa euro 3 motorom kako bi se smanjilo zagađenje vazduha, kao i akciju na smanjenju upotrebe plastičnih kesa – naveo je između ostalog ministar.
Autor LZS, foto naslovna EPA/ALEX PLAVEVSKI
