Na izložbi minijaturnih knjiga iz fonda Narodne biblioteke Srbije “Minijatura na zrnu graška”, koja je otvorena u holu užičke Narodne biblioteke, izloženo je 38 starih i retkih knjiga, među kojima su i minijaturne knjige, štampane u različitim epohama.
Autor izložbe dr Dejan Vukićević, bibliotekar savetnik u Narodnoj biblioteci Srbije, izloženi eksponati su reprezentativni primerci po tome što su nekoliko knjiga najmanje.
– To su ultra mikro mini knjige od šest puta šest milimetara, izašle u Nemačkoj u manjim tiražima, jedna povodom 500 godišnjice Gutembergove štamparije, a druga povodom Olimpijskih igara 1972. godine. Najzanimljivija, biser zbirke Narodne biblioteke je minijaturna knjiga “Ratni manifest kralja Franja Josifa I” iz 1914. godine koja je ujedno i najstariji eksponat. Tu je i “Oče naš” izdat 1959. godine. Ostale su odabrane od rečnika koji su često objavljivani kao minijaturne knjige kao što su u ovom formatu objavljena i neka dela beletristike Dositeja Obradovića, Njegoša, pesme Alfred de Misea, Edgar Alan Poa, ali i dela, na primer, Kanta. Zbirku minijaturnih knjiga Narodne biblioteke, inače, čine pored domaćih i ruske, francuske, engleske i poljske minijaturne knjige – rekao je dr Vukićević i dodao da je komplikovano ovakve knjige i izložiti, ali da ih je izdavač lepo opremio i postavio u staklenu posudicu na kojoj je lupa.
Autor izložbe ističe da se za najmanju knjigu smatra „Azbuka u slikama“ Egona Prvog Majera, koja je objavljena 1971. u Lajpcigu, u čast Međunarodne izložbe knjiga kao umetničkog predmeta. Njene dimenzije su 3 puta 2,5 milimetara.
Inače, da podsetimo tradicija štampanja minijatura, stara je, koliko i sama knjiga. Priča se, da je francuska kraljica, Marija Antoaneta, naručivala knjige, koje joj mogu stati u rukavicu.
Izložbu je otvorila Gordana Gavrić, savetnica ministra kulture i informisanja Republike Srbije, i tom prilikom je rekla da je ova značajna zbirka važna zato što prezentuje široj javnosti zanimljive knjige koje su izuzetno malog formata.
– To su pravi rariteti. Knjige podstiču na razmišljanje koja je njihova funkcija od kada postoje. Ove knjige imaju svoju mnogo dublju prošlost i čini mi se da su začeci nastali u velikim kulturama Egipta, Mesopotamije, Maja i Inka, u velikoj kineskoj kulturi, budući da su se u to vreme knjige pisale na najrazličitijim materijalima.
Čak su se urezivale u poludrago kamenje kao što su recimo one koje su se radile u žadu. Pojedini segmenti ljudske civilizacije, kao što je slučaj u Egiptu, kada su se slikari učili da fragmente beleže na keramičkm posudama – kazala je Gavrić.
Za čitanje ovakvih mini knjiga potreban je poseban alat – lupa. Štampaju se po standardu, koji je na zapadu sedam puta sedam, a na istoku, do deset centimetara. Dušica Murić, direktorka užičke Narodne biblioteke, navela je da je izložba otvorena do 20. marta.
Autor LZS
