Od davnina Zlatibor je privlačio ljude kao mesto pogodno za odmor i oporavak u prirodi. U Turističkoj organizaciji „Zlatibor“ navode da su još u vreme turske okupacije porodice bogatih užičkih, novovaroških i pribojskih begova provodile leta u čardacima na svojim suvatima.
– Prvi drveni letnjikovac na današnjim Vodicama podigao je 1750. godine Hadži Nikola Selak, bogati sarajevski trgovac gde je narednih sedam godina tu provodio svoj odmor sa porodicom uživajući u čarima Tornika, Čavlovca, Murtenice i Crnog Rzava. Hadži Jusuf Hadživadić je sagradio svoj čardak na Belim vodama, a slične drvene građevine su se mogle videti i na suvatima Jusuf bega, Muhameda Praša i ostalih bogatih Turaka. U oslobođenoj Srbiji umesto begova i hadžija na Zlatiboru leta provode porodice bogatih užičkih trgovaca, a glas o lekovitosti zlatiborskog vazduha putuje sve dalje. Jedan zapis iz 1892. godine ovako izveštava:
“Zlatibor je vrlo zdravo mesto. Ovamo dolaze rekovalescenti koji su naklonjeni i pate od raznih plućnih bolesti. Njih upućuju lekari i mnogima dobro čini… I za potpuno zdrave dobro je ovamo provesti izvesno vreme na čistom vazduhu, jer čovek se čisto preporodi i oseća se mnogo lakše i veselije kad neko vreme ovamo provede…” – navode u TO Zlatibor.
Za početak organizovanog razvoja turizma uzima se 1893. godina i poseta kralja Aleksandra Obrenovića. Mnogi zapisi potvrđuju da je to, po svemu, bio izuzetan događaj, a kralju je bio priređen doček koji se dugo pamti. Izvor Kulaševac, kraj kojeg je kralj ručao, od tada se zove Kraljeva voda (današnje naselje Zlatibor), a već sledeće godine tu je podignuta česma na čijoj ploči je uklesano: “Kralj Aleksandar I 20. avgusta 1893.” Bio je to prvi zidani objekat na ovom delu Zlatibora.
– Na ovu planinu 1905. godine dolazi još jedan kralj Srbije, Petar I Karađorđević, prvi put iz zdravstvenih razloga, ali je toliko zavoleo Zlatibor da je kasnije sa prijateljima sve češće dolazio na ovu planinsku lepoticu. Nakon njegove prve posete počelo se sa gradnjom prvih ugostiteljskih objekata na Zlatiboru. Godine 1908. pokrenuta je inicijtiva da se izgradi prvi hotel, pa je tako na padini iznad Kraljeve česme pred sam početak Prvog svetskog rata, 1914. godine podignut hotel “Kraljeva voda” (danas restoran i kongresni centar “Srbija”). Pored hotela “Kraljeva voda” do Velikog rata bile su izgrađene i vile “Čigota” i „Beograd“, restoran „Zdravlje“, pekara… – navodi u TO Zlatibor.
Tada počinje razvoj mondenskog turizma, jer ako mogu kraljevi da se odmaraju na ovoj planini, zašto ne bi mogli i ostali, koji imaju dovoljno novca, ali i slobodnog vremena novca za to. Do Prvog i između dva svetska rata turizam se ubrzano razvija na četiri lokaliteta: Kraljeva voda, Palisad, Ribnica i Oko. Kraljeva voda razvija se kao mondensko letovalište gde se grade letnjikovaci i vile nalik onima koje su građene po banjama širom Evrope. Na Palisadu se otvaraju restorani sa drvenim bungalovima za smeštaj gostiju, a imućni beogradski advokati, lekari, inženjeri grade svoje vile. Kao najlepše izdvajaju se vile Aleksandra Pavlovića, Radomira Milaćevića i Nikole Đurića. Vila Aleksandra Pavlovića kasnije je nacionalizovana i proglešena za Titovu vilu, a danas je zbog svoje lepote i arhitektonske skladnosti proglašena za spomenik kulture. Na Oku se gradi dečije odmaralište gde leta provde deca i omladina iz beogradskih škola, a zime članovi smučarskih klubova. Uz odmaralište se gradi i narodno kupatilo sa uređenom plažom i ležaljkama, a Ribnica u podnožju Tornika dobija drvene bungalove za smeštaj gostiju sa restoranom.
Najveći broj ugostiteljskih objekata porušen je tokom ratnih godina, a moderan razvoj današnjeg Zlatibora počinje posle Drugog svetskog rata. Posleratni razvoj karakteriše gradnja modernih hotela, jezera u turističkom centru planine, brojnih sadržaja koji godinama unazad privlače turiste ne samo iz zemlje već i iz inostranstva i čine da se Zlatibor svrstava među najposećenije destinacije regiona.
ZLATIBORSKO KULTURNO LETO
U cilju da posetiocima omogući još ugodniji i zabavniji boravak Turistička organizacija „Zlatibor“ počela je da organizuje „Zlatiborsko kutlurno leto“. Zlatiborsko kulturno leto je manifestacija koja se održava svake godine na Zlatiboru, popularnoj planini i turističkoj destinaciji u zapadnom delu Srbije. Ova kulturna manifestacija je važna za lokalnu zajednicu, ali i za širu javnost, jer okuplja mnoge posetioce, umetnike i kulturne radnike. „Zlatiborsko kulturno leto“ je postalo jedan od značajnih događaja u kulturnom životu ovog kraja, koji doprinosi očuvanju i promociji lokalne tradicije, ali i unapređenju turističke ponude.
Zlatiborsko kulturno leto čini niz različitih priredbi kulturno-zabavnog karaktera u cilju sadržajnijeg i kvalitetnijeg boravka gostiju na Zlatiboru. Održavaju se na letnjoj pozornici na Kraljevom trgu, u Tić polju, Čajetini i selima nedaleko od turističkog centra.
– Program kulturnog leta čine različite priredbe kulturno-zabavnog karaktera, kao što su koncerti poznatih estradnih umetnika iz zemlje i regiona, koncerti kulturno umetničkih društava, hora, klasične muzike, trubačkih orkestara, pozorišne predstave na otvorenom, kao i predstave za najmladje, razne animacije za decu i odrasle. Takođe organizuju se i snimanja pojedinih zabavno-muzičkih emisija, festivali i muzička takmičenja. Organizuju se i razna sportska takmičenja na kojima su učesnici profesionalni sportisti, ali i brojni sportski susreti za amatere i one koji žele da sačuvaju neke tradicionalne sportske discipline – kaže Vladimir Živanović, direktor TO Zlatibor.
Organizatori ovih manifestacija su različiti subjekti, ali sve priredbe su koordinisane i promovisane od strane Turističke organizacije kao jednistveni program – Zlatiborsko leto.
Kroz godine, Zlatiborsko kulturno leto se razvijalo i širilo, pa je danas prisutno mnogo različitih manifestacija tokom leta, koje uključuju muzičke, pozorišne, folklorne, likovne i književne događaje. Na ovaj način, Zlatiborsko kulturno leto postalo je važan kulturni centar ne samo za Zlatibor, već i za širu regiju.
PROGRAM ZLATIBORSKOG KULTURNOG LETA
Zlatiborsko kulturno leto obuhvata širok spektar programa, u kojem mogu uživati posetioci svih uzrasta i interesovanja. Programi su obično besplatni ili uz simboličnu naknadu, kako bi bili dostupni širokoj publici.
Među tim događajima je veliki broj koncerata narodnih, zabavnih, ali i klasične muzike i džeza. Pored koncerata poznatih pevača narodne muzike na bini na Kraljevom trgu, održavaju se koncerti folklornih ansambala, pevačkih grupa, trubača i slično. Ovi koncerti najčešće okupljaju veliki broj posetilaca koji žele uživati u muzičkoj tradiciji ovog kraja. Na ovoj bini nastupa veliki broj zabavne, rok muzike i druge vrste muzike poput Vlatka Stefanovskog, Yu grupa, Osvajači, Beogradski sindikat, MKDSL Marko Milošević, DJ Marko nastić, Marko Luis i mnogi drugi. Redovni koncerti su postali koncerti Simfonisjkog orkestra RTS-a, „Virtuozi“, a tu su i koncerti džez muzičara.
Tokom kulturnog leta, Zlatibor postaje domaćin i pozorišnih predstava, u kojima učestvuju amateri i profesionalni glumci. Predstave se održavaju na otvorenom, što dodaje posebnu čar događanjima. Repertoar obuhvata sve od tradicionalnih narodnih drama do savremenih komedija.
Zlatiborsko kulturno leto uključuje i različite likovne izložbe, na kojima se prikazuju radovi slikara, keramičara, fotografa i drugih umetnika. Izložbe su često tematski povezane sa prirodom Zlatibora, tradicijom i životom ljudi u ovom delu Srbije.
Folklorni festivali i nastupi kulturno-umetničkih društava čine nezaobilazni deo Zlatiborskog kulturnog leta. Ovaj segment manifestacije je posebno popularan, jer posetioci mogu uživati u izvođenju narodnih igara, kola, i slušati narodne pesme. U okviru Zlatiborskog kulturnog leta održava se Sabor trubača Zapadne Srbije.
Zlatiborsko kulturno leto često uključuje i književne događaje, kao što su susreti sa piscima, promocije knjiga, literarni festival i slično. Ovaj deo manifestacije pruža priliku da se promovišu nova dela i da se povežu pisci i čitaoci.
Osim kulturnih sadržaja, Zlatiborsko kulturno leto često uključuje i sportske aktivnosti, koje čine da posetioci mogu uživati u aktivnostima na otvorenom. Trke, planinarenje, biciklizam i druge sportske aktivnosti često su organizovane u sklopu manifestacije.
Zlatiborsko kulturno leto ima ogroman uticaj na lokalnu zajednicu. Osim što pruža priliku za kulturno uzdizanje i obogaćivanje života stanovnika Zlatibora, manifestacija ima i značajan ekonomski uticaj. Veliki broj turista dolazi tokom leta, što doprinosi razvoju turizma u regionu. Mnogi posetioci ne dolaze samo zbog prirodnih lepota Zlatibora, već i zbog bogatog kulturnog programa.
Ova manifestacija takođe ima veliki značaj u očuvanju i promociji tradicionalne srpske kulture, posebno običaja i folklora, koji se iz godine u godinu sve više poštuju i promovišu. Zlatiborsko kulturno leto doprinosi i međunarodnoj saradnji, jer se u okviru manifestacije često okupljaju umetnici iz drugih zemalja, čime se promoviraju kulturne razmene.
Zbog toga Zlatiborsko kulturno leto predstavlja jedan od najlepših i najvažnijih kulturnih događaja na Zlatiboru, koji ne samo da promoviše umetnost i kulturu ovog kraja, već doprinosi i turističkoj ponudi i razvoju lokalne zajednice. S bogatim i raznovrsnim programom, Zlatiborsko kulturno leto pruža nezaboravne trenutke svim posetiocima, ljubiteljima kulture i umetnosti.
ZLATIBORSKO KULTURNO LETO U SELIMA
U zlatiborskom selu Tripkova na Letnjoj bini održan je niz predstava, izložbi, a u planu su za ovo leto i koncerti klasične muzike.
– Nama u Tripkovoj mnogo znači što su TO Zlatibor i Opština Čajetina angažovali da deo kulturnog leta presele u naše selo. Imamo dosta domaćinstava koja se bave turizmom, pa ovakvi događaji samo obogaćuju njihov boravak – kažu u Tripkovoj.
Ove godine je i u Stopića pećini planirano niz koncerata.
Autor: LZS, deo fotografija ustupljen od TO Zlatibor
Zahvaljujemo se na saradnji Turističkoj organizaciji „Zlatibor“.
Tekst je deo medijskog projekta “PUTOVANJE ZLATIBOROM KROZ KULTURNE DOGAĐAJE” koji je sufinansiran od Opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
