Dejan Bisenić (53) iz Čačka od svoje 21 godine zna da komunicira sa zmijama. Posle razgovara sa nezvanim gostima one same odlaze.
Dejan Bisenić, čovek koji zna nemušti jezik zmija, kao prvo naglasio je jednu stvar, koja je po njemu najbitnija.
– Nema potrebe za strahom od zmija. To uvek govorim i nema razloga – naglasio je Dejan.
On kaže da postoje četiri veoma bitne stvari koje su vezane za zmije.
– Svaka kuća ima svoju zmiju zvanu čuvarkuća, znak apoteka ima zmiju, patrijarh Pavle je imao štap na kome je bila zmija i četvrta, veoma bitna stvar, da je zmija zaštitnica dece. Do sada nisam čuo da je zmija ujela neko dete do 10 godina, a verujte mi imam veliko iskustvo. Bio je slučaj u centru Čačka da je zmija ušla u kolica gde je bila beba. Samo sam posavetovao da bebu polako izvade iz kolica i sve je dobro prošlo – kaže Dejan.
Ima i objašnjenje odakle zmija u kolicima.
„Zmije vole mleko i verovatno je osetila miris mleka na bebi. Dešavalo se ranije, pa i danas da žene u štali zateknu zmiju kako sisaju ovce ili kravu, samo zatvori vrata i ode, jer tako neće podstaći zmiju da ujede životinju. I film na Mlečnom putu od Emira Kusturice u sebi ima deo po priči čoveka iz Bosne“, kaže naš sagovornik.
Ovaj neobičan i skroman čovek dar da razgovara sa zmijama dobio od svoje bake Vere.
„Običaj je bio da se ta tajna prenosi na žensku decu, ali baka je posle jednog sna odlučila je da meni prenese tajnu. Imao sam 21 godinu. Tada me je bilo malo sramota da to koristim, ali jedna situacija me je naterala. Bio sam sa prijateljima na moru kada sam jednostovano morao da razgovaram sa zmijama“, kaže Dejan.
U tom razgovoru sa zmijama Dejan koristi posebne reči.
– Moj razgovor sa zmijama se sastoji od posebnih reči, koje ne mogu da vam kažem, i molitvi iz Psalma, koji govori o njihovoj zaštiti. Kada su mirne one se odmah povuku, ali kada ih čovek dira i razljuti, onda to ide malo teže i duže, ali ipak odu. Zato uvek savetujem – ne dirajte zmije, jer kod njih važi pravilo „ne diram te, ne diraj me“. Zmija nikada neće prva napasti – kaže Dejan.
Ima svakodnevno pozive, pa i tokom ove zime.
– Ova zima je bila blaga i imao sam pozive stalno. Pogrešno je reći da je zima u stanju hibernacije. Ona je u hladnom periodu u stanju brumacije, nekog polusna. Ona mora da izađe da pije vodu, da pojede nešto. I one će prve izaće iz zemlje i na najmanji zemljotres – dodao je Dejan.
Dejan je zmije terao iz kuća, iz automobila, sa raznih mesta. Primetio je da je ljubav najbitnija kada su zmije u pitanju, da ih nema tamo gde ima dosta ljubavi.
Da bi se oterao nezvani gost iz kuće i od kuće ne preporučuje paljenje krpa ili naftalin.
– To su nekada dokone babe sele i smislile tu priču. I čovek ode kada ima dima, ali se vrati kada dima nestane. Tako i zmije. One ne vole sumpor i total, pa možda bi to bila neka preporuka da se zaštitimo od njih, ali i to traje dok ne padne kiša. Čujem da ima da se kupi neki prah za zaštitu od gmizavaca, možda je efikasan, nisam čuo da je neko probao – savetuje naš sagovornik.
On ponekad koristi rukavice kada mora da izvadi zmiju iz automobila i slično, kada mora da je uzme u ruku.
– Koristim kesu ili rukavice ali samo iz razloga što mi je jako neprijatan njen hladan dodir na rukama. Zato sada u automobilu uvek imam jedan par rukavica – dodao je on.
Na kraju je naglasio da je prvo i osnovno pravilo da svoj dar ne sme da komercijalizuje.
– Ne mogu da odgovorim na sve pozive, mada se trudim da svima pomognem. To što radim ne sme da bude komercijalizovano, jer to nije moj posao ni zanimanje. Od toga ne zarađujem. Sa mnogima kojima sam pomogao sada sam prijatelj, i to je najveće blago – zaključio je Dejan.
Autor: LZS
