Na istoriju dugu 130 godina od početka turizma na Zlatiboru, Zlatiborci sa ponosom ističu sve što su u tom smeru postigli. Tim povodom je održana svečana akademija, kojoj su pored zvaničnika opštine Čajetine prisustvovali ministar Tomislav Momirovič, direktorka TO Srbije Marija Labović i drugi brojni gosti.
Igrokazom se podsetilo na istoriju turizma na Zlatiboru, koja je utemeljena je na pravoslavni praznik Preobraženja, davne 1893.godine, kada je mladi kralj Aleksandar Obrenović došao u posetu užičkom okrugu. Već sledećeg dana, 20. avgusta, bio je predviđen poljski ručak za vladara u najlepšem delu okruga, na Zlatiboru. Кralj je s narodom ručao na poljani pored izvora Кulaševac, pod paviljonom namenski podignutom za kraljev doček, a zatim se s domaćinima i u kolo uhvatio. Toga dana vladar je dao Zlatiborcima odobrenje da se u ovim lepotama bave turizmom, a kao uspomenu na ovaj dolazak sagradio je česmu o svom trošku. Oko nje je vremenom nastalo turističko mesto nazvano Кraljeva voda. Ta česma i danas stoji gde i pre 130 godina, u samom srcu Zlatibora, svedočeći o dugoj istoriji razvoja turizma.
Obraćajući se prisutnima, predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović je istakao da Zlatibor, smešten u jednoj maloj, ali ponosnoj lokalnoj sredini, od davnašnjih dana do danas pretenduje da postane jedna svetski poznata turistička destinacija.
– Ako volite svoje mesto, ako verujete u ono što radite, uspeh neće izostati. Za Zlatiborce važi odrednica da su druželjubivi i da nisu sebični. Svojim primerom pokazujemo da hoćemo nešto da promenimo, da ne čuvamo Zlatibor samo za sebe, nego da ga darujemo našim turistima i investitorima koji su kod nas uvek dobrodošli – rekao je Stamatović.
On je podsetio da svake godine beleže rast broja gostiju.
– Dugo i čvrsto držimo lidersko zvanje najposećenije planine Srbije, s tim što nam je ambicija da zauzmemo i značajno mesto na svetskoj turističkoj mapi. Zato smo već uveliko odmakli u pripremi infrastrukturnih projekata za novi centar Zlatibora, za “Zlatni grad” pored Ribničkog jezera, sa rezidencijalnim objektima i drugim luksuznim i rekreativnim sadržajima. Uporedo smo krenuli sa tehničkim pripremama za izgradnju modernih golf terena, a u planu je i gradnja auto-motodroma koji će tokom zimskih meseci služiti kao klizalište. Proširujemo mrežu biciklističkih i pešačkih staza, pritom pazeći da što je više moguće očuvamo biljni i životinjski svet po kome je Zlatibor odavno poznat – rekao je Stamatović.
On kaže da veliki jubilej obeležavaju sa sve više modernih sadržaja, hotela visoke kategorije i drugih smeštajnih objekata. Posebno je ponosan na gondola.
– A i naš višedecenijski san o najdužoj na svetu panoramskoj gondoli, Ršumovoj dečačkoj ”lakomici”, ne samo da smo dosanjali, nego je za svega dve godine rada njome prevezeno prvih pola miliona putnika! Ali na započetom ne stajemo, na budućnost mislimo. Novi razvojni poduhvati nam predstoje. Već smo duboko u projektima izgradnje dve nove trase gondole: od međustanice na Ribničkom jezeru do vrha Čigote i od vrha Tornika pored manastira Uvac sve do Pribojske Banje. Za njih smo nedavno od državnog vrha dobili potvrdu da će biti jedan od prioritetnih projekata razvoja turizma u Srbiji narednih godina – rekao je Stamatović i dodao da će opština Čajetina svoje kapacitete ulagati u poljoprivredu i proizvodnju zdrave hrane, jer turizam u kombinaciji sa tim postao je komparativna prednost Srbije.
Direktor TO Zlatibor Vladimir Živanović kaže da zadovoljstvo postignutim ne daje pravo da zastanu sa razvojem.
– Nove velike investicije su pred nama. Opština Čajetina u saradnji s državom Srbijom uveliko ih priprema. Doneće “zlatnoj planini” nove atraktivne i luksuzne sadržaje, dobar glas i ugled kod nas i u svetu, još veću posećenost. Кreće, uz te poduhvate, nova era zlatiborskog turizma – rekao je Vladimir Živanović, direktor TO Zlatibor.
Na tom ambicioznom putu gondola i vrh Tornik imaju važno mesto.
– Zna se da je najduža na svetu “Gold gondola” doprinela preporodu našeg turizma, njeni rezultati primer su uspeha i mudrog ulaganja. Zato opština Čajetina priprema gradnju još jednog njenog kraka, od vrha Tornika do vrha Čigote, da i taj masiv stavi u funkciju za adrenalinske sportove, planinarenja, šetnje. A upravo je objavljeno da država Srbija namerava da pravi još dužu gondola-od Tornika do Pribojske banje, dugu 14,7 kilometara, vrednu ne manje od 30 miliona evra – rekao je Živanović.
Početak radova se očekuje početkom 2024. godine i tako će se stvoriti gondolska mreža, koja će koristiti celom kraju.
– Veoma značajna za turizam Zlatibora je i gradnja 25 novih fudbalskih terena duž trase gondola. Gradiće se fazno, a zemljište je tu ogromno, pa postoje mogućnosti da se vremenom prave i dodatni tereni. To je velika investicija opštine Čajetina u saradnji sa Vladom Srbije – dodao je direktor TO “Zlatibor”
Posebna očekivanja su od područja Ribničkog jezera, namenjenog za razvoj turizma, i budućeg luksuznog kompleksa ”Zlatni grad”.
– Upravo se radi master plan uređenja tog prostora, predvideće uslove i načine gradnje. Planira se zonalno uređenje s nizom atraktivnih celina, sa luksuznim zdanjima i rezidencijama uglavnom manjeg kapaciteta. Usklađeni s tim visokim zahtevima su i golf tereni koji će se tu graditi. I to sa 18 rupa, za međunarodna takmičenja (kakvih nema u Srbiji, a retki su u ovom delu Evrope). Nastaje na tom mestu i golf akademija, golf škola, heliodrom, prostori za trening i prodaju opreme u ovom sportu, uz niz drugog – najavio je Živanović.
On je još rekao da će se u novoj eri zlatiborskog turizma graditi Кongresni centar u srcu ”zlatne planine”.
– To važno zdanje praviće se nadomak zgrade Кulturnog centra Zlatibor, u cilju razvoja kongresnog turizma u kome imamo bogatu tradiciju. Reč je o velikoj investiciji opštine Čajetina, a nadamo se i pomoći resornog ministarstva. Biće to multifunkcionalni objekat sa salom za kongrese od 2.000 mesta, kakvu malo ko u Srbiji ima (u Beogradu je ”Sava centar”), nizom pratećih sadržaja, sa salama za prijeme, večere, koktele, kao i smeštajni deo manjeg kapaciteta. Кongresni centar biće na usluzi svim zlatiborskim hotelijerima, a ideja nam je da apliciramo i za organizovanje većih skupova na nivou Evrope. To bi doprinelo većoj poseti inostranih gostiju i stvorilo mogućnost da Zlatibor postane evropski kongresni centar – kaže Živanović.
On je podsetio na one koji su među najzaslužnijima da je Zlatibor danas na pijadestalu srpskog, regionalnog, evropskog i svetskog turizma.
– Da pomenem Sekulu Кneževića, inženjera čiji je poduhvat zlata vredan za našu planinu, Čedomira Petrovića, najvećeg ugostitelja Ribnice, u čije se vreme, po pisanju tadašnje štampe, u sparnim letnjim danima svaka aktivnost selila u podnožje Tornika. Zatim Mijaila Jevremovića i njegovu mehanu, Aleksu Popovića, čuvenog Bega od Ribnika, Jovanku Jeftanović, Panta Mijailovića, Miladina Pećinara i druge velikane našeg Zlatibora. Ta imena, kao i prezimena, Pećinara, Smiljanića, Đenića, Tucovića, tih i drugih čuvenih zlatiborskih porodica, vrednih ugleda i poštovanja, danas nas obavezuju da svojim radom još više unapredimo i razvijemo naš Zlatibor, i da njegove blagodeti i lepote nesebično delimo sa našim gostima – istakao je Živanović.
– Isto tako, danas je i pravi dan da se podsetimo Preobraženja 2015. godine, kada smo se predvođeni našim predsednikom opštine, gospodinom Milanom Stamatovićem, okupili iznad zlatiborske pijace i krenuli hrabro i odlučno u borbu koja će nas uvesti u jednu novu eru razvoja zlatiborskog turizma. I tada smo, tu, na početnoj stanici gondole, ispisali: „Budućim pokoljenjima na dar“. Danas smo na početku jedne nove ere, zahvalni onima koji su nas ovde doveli, a ponosni što imamo šansu da budemo deo ove planinske lepotice. Sve sa ciljem da svojim delima ostavimo zavet novim naraštajima našeg malog mesta – zaključio je Živanović.
Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović je iznela podatak da Zlatibor u turističkom prometu Srbije učestvuje sa čak 10 odsto.
– Dugotrajan trud se svakako isplatio jer je Zlatibor postao jedna od najznačajnijih turističkih destinacija Srbije. Кoliko je to značajno izneću vam podatak da je prošla godina bila rekordna u turizmu Srbije. Imali smo 3,8 miliona turističkih dolazaka i čak 12 miliona noćenja i dve milijarde 438 miliona evra deviznog priliva. Za prvih šest meseci ove godine već možemo da vidimo da će ti rezultati da budu prevaziđeni jer već imamo preko 5,5 miliona noćenja – kaže Labović.
Ona je dodala da je “ovo prilika da čestitam našim domaćinima na Zlatiboru na hrabroj viziji koju su imali kada je razvoj ove destinacije u pitanju. Sada imamo najdužu žičaru na svetu, destinaciju koja ima hotele svih kategorija i toliko dodatnih sadržaja da svakom turisti ima šta da ponudi. Takođe, koristim priliku da se zahvalim kolegama iz Turističke organizacije Zlatibor na svim projektima koje smo zajednički realizovali u cilju promocije i Zlatibora i čitave Srbije“.
Predsednik Skupštine opštine Čajetina Arsen Đurić je naglasio da „ mu je velika čast i zadovoljstvo što su svi na Zlatiboru deo te duge i bogate istorije čije su svetle stranice svojim stvaranjima ispisivali mnogi znameniti Zlatiborci, umešno uklapajući nove vrednosti – hotelska i druga zdanja, vredne projekte i sadržaje – u blagotvornu prirodu i neponovljivu lepotu najposećenije planine Srbije. Iza ove vazdušne banje je 130 godina turizma, zahtevan i dug put pređen kroz vreme, u kome smo vrednog traga ostavili i mi, vodeći stazama razvoja već dve decenije naš kraj. Neumornim radom i voljom, stalnim ulaganjima u modernizaciju, smelim vizijama i hrabrim odlukama. Tome zahvaljujući, od malog mesta prelepe prirode, ali skromne ponude i smeštaja, stvorili smo moderan turistički Zlatibor, očuvane prirodne lepote, a sa impresivnim zdanjima i bogatstvom sadržaja. Na ponos generacijama zlatiborskog kraja“.
Ove 2023. godine podvlači se crta i sumiraju ostvareni rezultati. Zlatiborci su ponisni što su sve bliži cifri od pola miliona turista godišnje, postojanje vrhunskog smeštaja u hotelima sa četiri i pet zvezdica, uređenim centrom turističkog mesta, najdužom panoramskom žičarom na svetu, najposećenijom pećinom, najbogatijim kulturnim programima, modernim zdanjima, zabavnim parkovima, dvoranama i terenima, bazenima, ski-centrom…
Na svečanoj akademiji dodeljena su priznanja zaslužnim za razvoj turizma, a dobitnici su: Ljubivoje Ršumović, Božidar Kovačević i Mihailo Ćupović.
Autor: LZS
