Uz pomoć natege nekada su domaćini izvlačili rakiju iz buradi, a danas se ona retko gde može videti. Tu ulogu preuzela su obična plastična creva, mada za “mučenicu” koja prođe kroz njenu “lulu” kažu da ima neponovljiv ukus.
Natega je uz vrg najpoznatija od tikava sudovnjača koje još jedino rastu u baštama hobista i ljubitelja starih zaboravljenih sorti. Jedan od njih je i Radovan Glavonjić, poznati povrtar iz Gornje Bistrice kod Nove Varoši. Nategu seje svakog proleća, po par kućica, a u jesen, nakon branja, najbolje plodove kači o krovne grede da se suše. U potkrovlju svoje porodične kuće ima ih par desetina, a pojedine tamo vise godinama.
-Nudim ih na poklon, ali ih niko neće. Uzme tek po neko i to radi ukrasa ili za etno postavku, a meni žao da ih bacim. Ruku na srce i ja je koristim retko, jer izvući uz pomoć nje rakiju iz bureta nije ni malo lako i za to potrebna su ‘dobra’ pluća. Osušeni plodovi se mogu čuvati godinama, bez straha da će da propadnu- priča Glavonjić, koji radi kao matičar u opštinskoj upravi.
Tikve sudovnjače su poznate i kao suve tikve, a ima ih više vrsta, specifičnih boja i oblika. Gaje se kao i ostale iz ovog roda, s tim što ovim, prilikom rasta treba oslonac, da plodovi vise, jer ukoloko leže na zemlji dobijaju deformisan oblik, postaju flekavi i podložni su propadanju. Nisu teške za uzgajenje osim što u vreme intezivnog rasta traže obilno zalivanje.
-Plodovi natega se beru tek kada su potpuno zreli, a peteljka suva. Nakon što se očiste i prebrišu vlažnom krpom kače se na tamnom i promajnom mestu, gde stoje od tri do 12 meseci, u zavisnosti od veličine ploda. Potpuno su suvi ako se čuje zveckanje semenki u unutrašnjosti kada se protrese plod- kaže Glavonjić.
Plodovi su, svakako najinteresantniji, a okačeni ispod nastrešice nekada su krasili gotovo svaku seosku kuću. Mada su kao mladi plodovi natege i vrga ukusniji od plodova tikvice, kod nas se retko koriste u ishrani. Кao zrele često ih koriste likovni umetnici koji se bave dekupaž tehnikom, jer se plod može oslikavati i ukrašavati. Osušeni se koriste i kao ukras, a od njih se mogu izrađivati i čaše, činije, saksije, lusteri, lampe, kućice za ptice…
-Natega i vrg gotovo da se više ne koriste u domaćinstvu, a nekada su imali široku primenu. Natega ima donji prošireni deo i gornji koji je izdužen i tanak i koji može biti dug i preko dva metra. Vrg je pak manji, ima dva proširena dela koja su povezana u celinu. Vrg se koristio za zahvat i prenos vode, ali i kao muzički istrument jer osušene semenke prave karakterističan zvuk unutar ploda. Natega se koristila za izvlačenje rakije iz bureta, ili se sekla tako da dobije formu kutlače za supu i razne čorbe, kao i za vino, rakiju i vodu- objašnjava za “Varoške novine” dr Ivana Petrović, biolog po struci, kordinatorka lokalne banke semena pri Ekološkom pokretu “Okvir života” u Mionici.
Iz Gornje Bistrice je nedavno u Čačak poštom otišlo nekoliko semenki natege, a Radovan Glavonjić ih je poklonio povrtaru koji se igrom slučaja zainteresovao za ovu sortu. A upravo seme natege i vrga bilo je prvo seme koje su članovi ekološkog pokreta “Okvir života” deponovali u svoj banci semena pre pet godina. Danas su kod korisnika usluga ove banke veoma popularni, pa je prošlog leta zainteresovanima podeljeno preko 100 kesica semenki. Tikve sudovnjače međutim gae samo istinski zaljubnjenici, i koliko se zna, u Srbiji ih niko ne uzgaja na većim površinama.
-Prvo seme za našu banku uzeli smo iz plodova natege i vrga koji su decenijama bili okačeni ispod strehe jednog domaćinstva u Paštriću kod Mionice. Iskreno bilo nam je žao što smo morali da otvaramo dekorativne plodove, jer nismo bili sigurni da će semena dobro klijati posle toliko godina stajalja. Na sreću, naše se sumnje nisu ostvarile pa danas imamo veliku količninu semana- kaže dr Petrović.
Izvor: Varoške novosti, foto i tekst: Željko Dulanović
