U prestoničkoj Pajsijevoj ulici, kod garaže Zeleni venac, početkom oktobra je otvoren Muzej slatkiša, jedinstven u Evropi. Osim što je ovaj podatak i inače zanimljiv, Čajetincima je naročito drag jer je Muzej otvorio njihov zemljak Rade Кnežević.
Čajetinci ga znaju kao pisca, pravnika i entuzijastu. Rade Кnežević, njihov zemljak, radi i živi u Beogradu kao advokat, ali je i dalje zadržao svoje snove, težnje i polet, kao i odlučnost kojom ostvaruje svoje ciljeve.
Jedan od njih, dugo negovan, realizovan je pre nekoliko dana, kad je otvorio Muzej slatkiša, prvi takav u Evropi!
– Još kao mali voleo sam da skupljam stare slatkiše, omote koji tada nisu bili toliko stari, međutim sada, kako vreme prolazi, sav taj materijal koji sam skupljao, vremenom postaje vredniji i izražajniji, dobija značaj, a vrednost mu se povećava. Nešto sam sakupljao poslednjih nekoliko godina intenzivnije, a reč je pre svega o ambalaži iz vremena SFRJ. Najviše imam bombona, žvaka, lizalica, naravno i čokolada i keksova.
Mada tek otvoren, Muzej slatkiša već ima svoje poštovaoce, a među njima nije samo mlađarija, već i odrasli. Pogled na eksponate vraća starije u svet detinjstva, na koji se, eto, nostalgično može gledati i kroz slatkiše.
– Ljudi su oduševljeni. Pobudi ih baš ta nostalgija, oseti se miris detinjstva, posebno kada ugledaju svima poznate proizvode kao što je omot „stare“ plazme, bombone iz sedamdesetih i osamdesetih, neke napolitanke koje su bile i u nagradnim igrama, razni proizvodi… Muzej je zamišljen i kao mesto gde deca, ali i drugi zainteresovani, imaju mogućnost da u radionici naprave unikatni slatkiš za svoju dušu, a mališani tu mogu sa drugarima proslaviti i rođendan. šta smo najponosniji, to je ta slatka kuhinja u kojoj deca mogu sama da prave šećernu vunu, što im je vrlo zanimljivo jer je njen ukus tada mnogo lepši, a imamo i čokoladnu fontanu. Ono što ovih danatreba da nam dođe u muzej je nešto jedinstveno što ne postoji kod nas, barem ne u Beogradu, a to je kućica iz bajke o Ivici i Marici, napravljena od medenjaka.
Eksponate je, kaže Кnežević, sakupljao godinama, ali od kako mu se rodila želja da svoj hobi podeli sa drugima, krenuo je u akciju pa je stupio u kontakt sa ljudima koji poseduju bilo koju ambalažu, koja bi mogla biti od koristi za Muzej.
Izvor: Zlatiborske vesti
