Predstava „Mesec (dana) na selu”, Narodnog pozorišta Užice“, po tekstu Ivana Sergejeviča Turgenjeva, u režiji Milan Neškovića, izvedena je četvrte festivalske večeri 27. JPF u Užicu.
Veliko seosko gazdinstvo daleko od prestonice. Leto. Stari prijatelji dolaze u posetu. Aristokratija, izmorena samom sobom, zimom i dosadom napokon će se malo zabaviti. Biće tu i ručkova i razgovora, društvenih igara i muzike, nostalgičnih sećanja, lamenta nad prošlim vremenima, prikrivenih egzistencijalnih strahova (istovremeno odsustvo straha za egzistenciju) pokušaja da se prevari vreme, zaustavi trenutak, popuni praznina.
Tu je, kao i svakog leta, Rakitin, dugogodišnji ljubavnik Natalije Petrovne i još duže prijatelj njenog muža Arkadija Islajeva. Uobičajen ljubavni trougao koji ne remeti ustaljeni seoski život u letnjim mesecima.
Ljubavnu melodramu Turgenjeva, reditelj Nešković i dramaturškinja Jelena Mijović, pomerili su iz osnovne priče.
“Kada sam pročitala tekst i kada smo pričali, pitala sam se kako je ovo sve što smo mi pomerili igrano kao melodrama u nekoj ruskoj zabiti, pa se sad nikoga posebno ne tiče, jer nam je nekako daleko. U našim čitanjima smo na različit način definisali istu stvar. Onda smo morali da se probijemo kroz ogormnu količinu teksta i kako ćemo da sve to da sužavamo,” kaže Jelena Mijović.
Ono što je dramturški bilo ponuđeno ovim komadom, je u startu bilo jasno svima da mora biti izmešteno, kaže Bojana Zečević, koja tumači Nataliju Petrovnu.
“Ja se i dalje borim i sa stilomi i sa žanrom i glumačkom igrom. Još uvek se meni sve to pakuje.”
Glumica Tijana Karaičić Radojičić, kaže da je ovu predastavu radila drugačije u odnosu kako obično radi.
“Ja vrlo brzo dolazim do rezultata, jer odmah jurim, grabim. A sada sam dosta dugo posmatrala kolege.Trudila sam se da ceo tekst uđe u mene, da znam svačiji korak, svačiju rakciju, kako svako izgovara svoju repliku. Bila sam prenatrpana i fizičkim radom, jer ta moja Kaća non stop radi i nema vremena za njihove emocije o kojima pričaju.”
Mladi glumac Dejan Maksimović kaže da mu klasične melodrama nikada nisu bile privlačne za rad.
„Veoma me obradovao rad sa Milanom Neškovićem. Znao sam da će tu biti neko pomeranje i da neću raditi ono što mene ne interesuje, ali nisam očekivao dokle će to otići. Naučen sam da kroz rad na nekoj ulozi istražujem. Tako sam kroz tekstove pronašao da je Beljajev prikazan kao ideal, čista duša. I onda je vrlo jasno zašto se njih dve zaljubljuju u njega.“
Vahidin Prelić, koji trumači Rakitina, kaže da u celom komadu nema ni LJ od ljubavi, ni E od empatije.
„Jedino čime se oni vode i što osećaju je strast i čist egoncetrizam, egoizam i interes, koji provejava. To njihovo bahaćenje prema nižoj klasi, mene to istinski najviše boli u komadu. To prodavanje mladih života zarad ispunjavanja sopstvenih strasti, varanje prijatelja već godinama je jako diskutabilno. Ne znam šta ta vrsta ljudi očekuje da se desi?“
Publika je užičku predstavu ocenila sa 4,42.
Izvor: JPF
 na selu){kind=link}