Moto ovogodišnjeg 27. Jugoslovenskog pozorišnog festivala „Bez prevoda“, koji će se od održati od 1. do 7. novembra održati u Užicu, jeste „Parče hleba, parče neba“. Prema rečima selektora festivala Bojana Munjina i Zorana Stamatovića u užičkom pozorištu za nagrade „ardalione“ takmičiće se sedam predstava: Narodno pozorište Beograd, „Rat i mir“, prema romanu Lava Nikolajeviča Tolstoja i u režiji Borisa Liješevića; Narodno pozorište Banja Luka, Narodno pozorište Prijedor, Narodno gledališće Nova Gorica, „Jugoslavija, moja otadžbina“, prema romanu Gorana Vojnovića i u režiji Marka Misirače; Zagrebačko kazalište mladih „Ja sam ona koja nisam“, prema komadu Mate Matišića i u režiji Paola Mađelija; Narodno pozorište Užice, „Mesec dana na selu“, prema komadu Ivana Sergejeviča Turgenjeva i u režiji Milana Neškovića; Jugoslovensko dramsko pozorište „Čudo u Šarganu“, prema komadu Ljubomira Simovića i u režiji Jagoša Mrkovića; Gradsko pozorište Podgorica „Bez portfelja“, prema tekstu Stevana Koprivice i u režiji Branislava Mićunovića i Atelje 212 „Rolekoster“, prema tekstu Jelene Kajgo i u režiji Milice Kralj.
– Naš ovogodišnji slogan, „Parče hleba, parče neba“ i predstave okupljene oko njega, upućuje na misao da hleb može biti i nešto puno više od svakodnevne trke za preživljavanjem i da nebo ne mora biti u nedostižnim visinama nego tu među nama. Ne predstavlja neko opšte mesto ako kažemo da danas živimo u opasnom vremenu. Velikih teškoća bilo je i ranije, ali danas nam se čini da na razne načine zaista plešemo po rubu. Ne samo ovde, svuda. Svet se pretvorio u mračnu pozorišnu tragikomediju. Tehnološko i za čoveka neprijateljsko ubrzanje, ratovi i njihove posledice, nedostojan život, nasilje i apatija, čine tužnu fresku u koju svakodnevno gledamo. Ako je svet doveden do granice opstanka, onda ne možemo samo da se u očaju tešimo kako su za taj rub odgovorni samo neki, nego i svako od nas mora da preispita svoja dela, misli, reči i propuste. I zato ovogodišnje izdanje našeg pozorišnog festivala ne može da bude veselo, kao da se ništa ne događa – kaže Bojan Munjin.
Zoran Stamatović, koselektor i direktor užičkog pozorišta, rekao je da će ove godine uspeti da zaokruže finansijsku konstrukciju. Prema proračunu ovogodišnji festival košta oko 13,5 miliona dinara, od čega je veći deo od prodatih ulaznica, Grad Užice je iz budžeta opredelio 4,5 miliona, Ministarstvo kulture 1,5 miliona dinara i preko nevladinih organizacija obezbeđeno je još 980.000 dinara. Komplet karata košta od 7.000 do 9.000 dinara, a pojedinačna ulaznica 1.500 dinara.
– Užička publika se prema ovom hramu kulture odnosi sa poštovanjem, a naš zajednički zadatak je da pozorišnu igru sačuvamo za sledeće generacije. Zato ovaj pozorišni festival nikada neće biti doveden u pitanje opstanka. I zato ovaj 27. festival neka bude praznik igre i vatromet emocija – poručila je gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević.
Autor: LZS
