U okviru manifestacije „Tesla na Đetinji“, koja je deveta po redu, Dragan Filipović i Aleksandar Tošić zajedno sa ostavim članovima organizacionog odbora priredilu su izložbu o najznačajnijim Užičanima koji su doprineli da se u Evropi izgradi prva hidrocentrala po Teslinim principima i to u Užicu.
Na osam panela prikazane su ličnosti, poznatih zanatlija, a kasnije privrednika, poput pekara Miodraga Radovića, inženjera Stevana Čađevića i Aćima Stevovića, profesora Đorđa Stanojevića, ali se podsetilo i na druge preduzimljive Užičane poput Riste Tešića, Mališu Atanackovića, Marka Popovića, Tome Naumovića, Vuka Ostojića, Lazara Trišića, koji su bili vizionari.
– Da nije bilo ovih ljudi pitanje je kako bi se istorija ovog grada pisala – rekao je između ostalog jedan od autora izložbe Aleksandar Tošić.
Poređani hronološki fotografije i dokumenti govore o dobu i ličnostima koji su bili važna prekretnica u daljem razvoju Užica.
– Skoro svi znamo za rukopis samoukog Miladina Radovića, pekara. On je na preko 300 stranica rukom ispisao sva dešavanja od požara u Užicu 1862. godine. Pikanterija je u tome što je u prepisu sa prvim užičkim inženjerom Stevanom Čađevićem napisao da je neophodno da se Đetinja iskoristi, nikakav parni mlin, već ozbiljno, u privredne svrhe. On je gradu napismeno dostavio obrazložen taj predlog. Pre svih on je krenuo u ideju o centrali. Čađević se priznaje kao jedan od idejnih tvoraca, ali malo je poznato da je Radović bio začetnik ideje – kaže Filipović.
Da je toga bio svestan i da mu nije bilo baš pravo, Radović je u svom rukopisu zapisao: „Kada sam je pomenuo na jednom mestu da je sve to počinilo ono moje pismo, oni slegnu ramenima, čini ig se sramota da kažu: pa jeste. Verui boga, da nije bilo onoga pisma što sam ja piso Stevu Čađeviću i on mene, još Užice ne bi dobilo turbine, pa naravno ni sile električne, no neka, vidi bog“.
– Mališa Atanacković, vlasnik pecare, sa par prijatelja poterao je akcionare užičke tkačke radionice da se krene u projekta izgradnje HE. On je kasnije napravio od svojih para električnu centralu u Velikom parku. Imao je jednu veliku ideju kada je video električnu moć, ali nije imao finansijsku podršku, hteo je da napravi elektičnu žičaru odavde do Zlatibora, za šumsku građu i ljude – priča Filipović.
Za Aćima Stevovića kaže da je projektovao kompletnu branu, jaz i centralu, i to građevinski deo.
– Podstaknut tim uradio je nekolio elektrana i jedan je od najzaslužnijih za elektrifikaciju Srbije u to doba – dodao je Filipović.
Ipak, presudnu ulogu u izgradnji hidrocentrale na Đetinji je bio Đorđe Stanojević. Svi ovi Užičani su imali po nešto od ideje, vitla, fabrike, pa su polako počeli da slažu kockice.
– Profesor Stanojević je spojio Obrenoviće i Nikolu Teslu. Stanojević prvi put dolazi u Užice na neke ispite u gimnaziji, a već je bio u odboru za doček Tesle. On ga je dočekao, pričao sa njim i namestio mu razgovor sa kraljem Aleksandrom Obrenovićem. Međutim, Obrenovići su bili u velikoj svađi sa Užicem, 17 godina nisu dolazili u Užice. I siguran sam da razgovor Tesle i Aleksandra je uticao da kasnije Aleksandar bude pokrovitelj izgradnje HE, dao olakšice i otvorio centralu 2. avgusta 1900.godine, četiri godine kasnije od one na Nijagari – kaže Filipović i ispričao jednu anegdotu iz života Obrenovića i Užičana.
– Jednom pošli Aleksandar i Milan na razgovor sa užičkim privrednicima i kada su čuli da je transparent okačen „Ovuda je put za Bosnu“, a Aleksandar je eskivirao bosanske Srbe, Obrenovići su se iz Požege okrenuli i vratili nazad – kaže Filipović.
Ali pre izgradnje hidrocentrale prethodila je izgradnja tkačke radionice. Među jednim od priča u okularima bila je da je napravljena zahvaljujući ženamaa.
– Supruga Đorđa Stanojevića je bila dvorska dama kraljice Drage i smatra se da su žene izgurale ceo projekat. Čak je iz Beograda stigao uvredljiv savet: „Ako nema ljudi da podignu tkačku radionicu, neka to učine žene“, što je naravno uticalo da proradi muški ego i počne izgradnja tkačnice – kaže Filipović.
Za njene potrebe napravljena je hidrocentrala, prva u Evropi, koja je užičke zanatlije pretvorila u užičke privrednike. Dopremanje turbina i ostalih delova nije bilo lako. Ostalo je zabeleženo da je na posebno pravljenim kolima Rista Tešića u koju je upregao 6 pari volova dovučena oprema do Užica.
Hidrocentrala „Pod gradom“ je u toku trajanja trodnevne manifestacije otvorena za posete, a sve fotografije na izložbi su iz arhive Aleksandra Tošića.
Autor: LZS
FOTO GALERIJA:
