Svake godine u avgustu Užice se zašereni u bojama nošnji sa svih kontinenata, a muzika od Istoka do Zapada se meša i pravi neobično lepo atmosferu. Toga ne bi bilo da nije Udruženja građana „Era“.
Pre 22 godine na Mitrovdan je osnovano Udruženje „Era na inicijativu Vlastimira Veljovića, koreografa, muzičara Nebojše Đuričića, današnjeg direktora Muzičke škole, i Gorana Paunovića. Zbog zakona neophodno je bilo da udruženje osnuje 10 osnivača, pa su se tako među tih 10 našli i profesori, drugi muzičari, etnolozi i pravnici. Prevashodno je osnovano čuva i neguje kulturno nasleđe užičkog kraja, ali se na repertoaru nalaze i pesme, igre i običaji iz drugih delova Srbije.
Danas ovo udruženje uspešno vodi Goran Paunović. Kako nam je rekao prve igračke korake počeo je 1976. godine u KUD-u tadašnje Valjaonice bakra i aluminijuma „Sevojno“, a kasnije je nastupao kao solista prvog izvođačkog ansambla, dok je 1991. godine postao je umetnički rukovodilac ovog ansambla. Dve godine kasnije počeo je sa koreografskim radom sa igrama iz užičkog kraja, koje su poznate u celoj zemlji kao izuzetne. Sve do 2002. godine, posle 11 godina, bez radnog staža, uglavnom volonterskog rada, i neprepoznavanja potreba za stalnim radnim mestom od strane rukovodstva preduzeća, Goran je napustio „Sevojno“, i tako je inicirao, sa kolegama Veljovićem i Đuričićem osnivanje „Ere“.
Prvi koraci su bili teški
Kao i svaki početak, i ovaj nije bio lak. U početku su imali 20 do 30 dece, koja su prešla kod njih. Angažovali su Ivanu Cvetković, pedagoškog radnika, koja je i najviše radila sa mlađom decom.
– Ivana je najviše potegla na početku rada sa decom, dok sam ja radio više sa srednjoškolcima, studentima i radnicima. Sledeće godine broj dece se duplirao, a za prostor u gradu, kog je izuzetno teško naći, dovijali smo se na razne načine. KUD “Prvi partizan”, koji je imao ugovor sa tadašnjom Kulturno-prosvetnom zajednicom, ustupio nam je dva termina u Šarenoj sali. Kasnije smo radili u hotelu „Zlatibor“, na železničkoj stanici, u nekadašnjoj štampariji „Dimitrije Tucović“, pa onda u salonu nameštaja „Napredak“, koji je bio prazan, i, konačno, pre četiri godine, rešili smo problem prostora u bivšoj zgradi „Zlatibora“, preko puta Prve osnovne škole. Tu smo pod zakupom, ali imamo izuzetne uslove za rad – imamo salu sa ogledalima koju smo preradili za naše potrebe, imamo ekonomat, gde držimo kostime i nošnju, kancelariju, učionicu za muzičare, odnosno za orkestar i pevačke grupe, i klub gde roditelji mogu da sačekaju svoju decu uz kafu i čaj – kaže Goran.
Prve dve do tri godine punom parom su radili na razvijanju društva, da imaju što više dece, da bi od kvantiteta izdvojili kvalitet, kako bi mogli da se penju stepenicu po stepenicu.
– To nam je bio osnovni zadatak, kao i da nabavimo nošnje da možemo da izvedemo neki nastup, da ne bismo pozajmljivali. Već 2005. godine stvorili smo tu osnovu igračkog i muzičarskog dela, nabavili smo po dva kostima, koji su mogli da zadovolje osnovne potrebe. I te godine došla je prva turneja u inostranstvo. To su bila mala deca (četvrti, peti i šesti razred), koja su išla na vrlo ozbiljan festival u Slovačkoj, koji je trajao pet dana. To nam je dalo nadu. I tih prvih pet godina nam je služilo da vidimo da li možemo da budemo samostalni, jer većina ansambala je radilo pod pokroviteljstvom gradova ili opština, ili neke firme. Veoma je malo ansambala u to vreme radilo kao samostalno udruženje i izdržavalo od članarine. A mi smo uspeli i, evo, i danas se samostalno finansiramo. Posle tih pet godina imali smo skupštinu, na kojoj smo analizirali naš rad za sve to proteklo vreme, da vidimo gde smo, šta smo i da li možemo dalje da funkcionišemo samostalno. Povećavali su nam se prohtevi, kako su deca rasla. Bilo je potrebno osmisliti nove koreografije, nove nošnje, nova putovanja, što izuskuje novac. I na toj skupštini smo shvatili da smo uspostavili osnov i da udruženje može da dalje živi, ali smo rešili da krenemo i sa novinama u radu. Sledećih pet godina smo radili na stvaranju starijeg ansambla, odnosno od 8. razreda do četvrte godine srednje škole. Sa tim igračima može da se ozbiljnije radi i uđe u neke ozbiljnije stvari – rekao je naš sagovornik.
Osnivanje festivala
Pod tim ozbiljnije, Goran je mislio da se preduzmu neki koraci ka osnivanju neke vrste festivala, jer kako kaže, dok je i sam bio u Sevojnu, išli su po svetu na razne festivale i gostovanja.
– To je fenomenalna stvar. Vodilo smo decu na te festivale i oni su se vraćali sa puno utisaka i sreće. Ti festivali su skup raznih kultura na jednom mestu. Za igre i pesme ne postoje granice. To je univerzalni jezik kojim pričaju svi narodi na svetu. Jedan takav festival smo hteli da dovedemo u naš grad. Kada smo se malo stabilizovali, odlučili smo da u Užicu to i napravimo, pa šta bude. Tako je nastao festival “Licidersko srce”. Konkurisali smo 2009. godine u gradu za tu manifestaciju i dobili smo 200.000 dinara i nešto smo našli od sponzora, tako da je budžet bio skroman, oko 450.000 dinara. Došle su nam grupe iz Slovačke, Bugarske, Rumunije, ansambli iz Republike Srpske i naši, iz Srbije, a više grupa nismo smeli da zovemo, zbog budžeta. Taj prvi festival za nas, koji smo organizovali, bio je nekako najlepši, jer smo imali vremena da se družimo sa svim tim ansamblima, za razliku od sada, kada ima mnogo više zemalja. To je bila velika prekretnica u našem radu, koja iziskuje dosta ulaganja. Ja sam postao umetnički direktor festivala, a predsednica Udruženja je zadužena za kontakte sa firmama, odnosno obezbeđivanju novca, Ivana Cvetković je PR i zadužena za medije i informisanje, a Veljović je koordinator i bavi se svim sporednim aktivnostima u toku festivala. To je četvorka koja funkcioniše i danas. Naravno, tu je i šef orkestra Darko Ćitić i imamo tri asistenta sa Učiteljskog fakulteta, tako da imamo podlogu za stručni rad sa decom – kazao je Goran.
U 2010. godini „Era“ su imali više turneja, a 2012. godine, kako kaže Goran, imali su prekretnicu, kako u udruženju, tako i u festivalu.
– Ta druga godina festivala bila je kritična. Imali smo nekoliko odustajanja ansambala, jer, kako su mi rekli, nisu imali nikakvu sigurnost. Grupa iz Izraela nije došla, iako smo im dali garanciju, ali oni nisu znali kakvo je stanje u zemlji u koju dolaze, šta ih čeka. Kada smo se raspitali, saznali smo da u svetu postoji organizacija CIOF, koja je glavni partner UNESKO i bavi se organizacijom festivala. To je bukvalno udruženje koje okuplja sve kvalitetne festivale u svetu. Svaka zemlja ima svoju nacionalnu sekciju i oni su stavili kriterijume po kojima moraju da se rade ti festivali. Festivali koji dobiju njihov znak i zastavu, koji moraju da promovišu, oni su sigurni da imaju kvalitet koji je potreban. Uslovi su da festival mora da traje pet dana, da mora najmanje pet zemalja da učestvuje i ima još nekih uslova što se tiče smeštaja, hrane itd. Međutim, u to vreme naša zemlja nije imala svoju nacionalnu sekciju. Osnovali smo nacionalu sekciju i ja sam jedan od osnivača – rekao je naš sagovornik.
Treći festival doneo je pravu prekretnicu.
– Imali smo veliku pomoć našeg prijatelja, Užičanina, Mitrašina Jovanovića, koji živi u Beogradu. Uz njegovu pomoć skočili smo deset stepenika u kvalitetu festivala. Organizacijski nas je povezao sa agencijama koje rade profesionalno te poslove i dobili znanja koja su bila potrebna svako u svom domenu, a i značio nam je dosta u pogledu finansija, jer nam je obezbedio velike sponzore, poput MTS-a, Poštanske štedionice, NIS-a. Bez tog skoka, danas ne bi bilo ovakvog festivala. Sada malo teže napredujemo, jer finansije idu dole. Imamo po hiljadu učesnika, dolazi po 25 do 30 ansambala. Festival „Licidersko srce“ je jedan od najvećih projekata “Ere” – najavio je Paunović.
Inače, udruženje „Era“ danas broji oko 400 članova. Grupe su svih uzrasta, od predškolskog, za koji postoji program koji mogu da savladaju i koji je usklađen sa njihovim psiho-fizičkim razvojem. Od pre nekoliko godina postoji i grupa za rekreativce, odnosno za sve one koji nikada nisu igrali i oni uče od osnovnih narodnih igara, valcer do grčkih igara.
– Imamo izvođački ansambl, pripremni ansambl, stariji dečiji i mlađi dečiji ansambl i imamo šest škola folklora od 1. do 6. razreda, gde uče osnovne stvari. Od tog kvantiteta izvlačimo decu koja su posvećena tome i selektiramo u ansamble. Sve naše grupe putuju, a za ove najmlađe iz škole folklora radimo foklorne kampove. Najpre smo ih radili u Crnoj Gori, ali tamo nema nekih uslova, pa smo išli u Bugarsku, Grčku i na Ohrid. Ansambli putuju na druge festivale u svetu, koji su istog tipa kao naš. To je i jedan od uslova CIOF-a, da naša deca idu na njihove festivale, a ako iz tog grada iz koga dolaze kod nas nemaju takav festival, oni moraju da nađu neki festival u njihovoj zemlji. Takođe, festivali ne smeju biti naplaćivani, ansambli samo plaćaju put, a ostalo je sve o trošku organizatora – objasnio je Goran.
Udruženju „Era“ nije za cilj takmičenja, ali idu na njih. Svaka grupa ima redovne treninge, a po potrebi, kada su veći koncerti, treninzi se održavaju i subotom i nedeljom. Sa Narodnim pozorištem u Užici imaju lepu saradnju, pa su pre sedam godina učestvovali u predstavi „Koštana“, reditelja Branka Popovića.
Svakog septembra nova sezona stvaranja
Svake godine u septembru, kada deca krenu u školu, „Ere“ kreću sa novom sezonom rada. Deo početka rada je i prijem novih članova u sve igračke grupe, narodni orkestar, pevačke grupe i grupu rekreativaca. I svake godine imaju oko 70 novih polaznika, što ukazuje da građani prepoznaju kvalitetan rad, da imaju dobre preporuke kao i odlične uslove za rad.
– Članovi udruženja su deca od 5 do18 godina, raspoređeni u grupe po uzrastu i kvalitetu.To su škole folklora i ansambli. Takođe, članovi su i učenici muzičke škole, profesori muzike, etnolozi, pravnici, profesori razredne nastave, doktori nauka, radnici, koreografi, koji svoje aktivnosti imaju u narodnom orkestru, pevačkim grupama, rekreativnoj grupi odraslih igrača, u skupštini i upravnom odboru- kaže Paunović.
Osnovni ciljevi UG „Era“ su čuvanje i predstavljanje tradicionalne narodne muzičke kulture i folklornog stvaralaštva koje obuhvata: pesmu, igru, običaje, muziku, odeću i obuću, rekvizite i ostale aktivnosti vezane za tradicionalni muzički narodni život. Svoje ciljeve Udruženje ostvaruje neposredno, na terenu, prikupljanjem i beleženjem folklorne građe, zatim, u oblasti muzičkog, ambijentalnog i scenskog uobličavanja folklorne građe, kao i kroz organizovanje i učestvovanje u posebnim školama, kursevima, seminarima, smotrama, festivalima, javnim nastupima i drugim oblicima stručnog istraživanja, obrazovanja ili prezentovanja tradicionalne narodne muzičke kulture i folklornog stvaralaštva.
Za koreografije, bilo dečijeg ili prvog ansambla, Paunović kaže da je to veoma ozbiljan, temeljan i obiman posao. Zato se nove koreografije rade jedna do dve godišnje i to zavisi od više faktora. Nošnje nekada kupuju na terenu, nekada sami izrađuju delove, ali vrlo često sarađuju sa zanatskim radnjama koje se bave izradom narodne nošnje.
– Prioritet dajemo sadržaju i unutrašnjem doživljaju pesme, svirke, običaja, igre, a ne spoljnoj interpretaciji. Ovaj cilj traži izuzetne pripreme jer tako opredeljen program, bez preteranih spoljnih efekata, podrazumeva kvalitetno izvođenje koje će zavredeti pažnju najpre izvođača, a zatim i publike. Insistiramo na istinskom doživljaju izvođača, učesnika bilo kog programa. Istovremeno se trudimo da tradiciju što više približimo svim uzrastima, tako da svako zainteresovan, u okviru svojih interesovanja i mogućnosti, postane svojevrstan čuvar tradicije. Polako, osmišljeno i sistematično, od samih početaka druženja u „Eri“, članove uvodimo u svet tradicije trudeći se da napravimo neophodan most sa svakodnevicom – dodao je naš sagovornik.
Za finansiranje kaže da se isključivo Udruženje „Era“ finansira od članarina. Sponzore ima retko, ne računajući sponzore koji su aktivni za vreme festivala „Licidersko srce“.
– Tako da direktno zavisimo od naših članova, od brojnosti naših ansambala i grupa, a suštinski gledano – od kvaliteta našeg rada. Ukoliko je naš rad na visokom nivou, tada možemo da očekujemo i povećanje broja članova, a samim tim i finansijsku sigurnost. Kao Udruženje, nismo na budžetu Grada, niti neke veće kompanije i fabrike, sami smo tvorci svog finansijskog statusa. To je svakako teži put, ali nas i motiviše i tera da se ne uspavamo, da ne padnemo u kolotečinu i uvek i stalno budemo na visini zadatka – objasnio je Paunović.
Ideja i planova imaju mnogo. Očekuju nastavak dobre saradnje sa ustanovama kulture i obrazovanja u našem gradu na zajedničkim projektima, kao što su Učiteljski fakultet, Narodni muzej, Narodno pozorište, kao i intezivniju saradnju sa folklornim ansamblima iz Srbije, na uzajamnim gostovanjima i razmeni.
Tokom svih ovih godina, „ERA“ je okupio preko tri hiljade igrača, Erini koreografi su stvorili brojne koreografije, a ansambli i pevačke grupe su imali mnogo, mnogo koncerata i festivala.
Zahvaljujući istraživanju i kvalitetnom kreativnom radu svojih članova, ansambli ostvaruju veliki uspeh u predstavljanju bogatstva srpske narodne tradicije. Tokom svih ovih godina, ansambl „Era“ je dobio mnoge nagrade i priznanja – za koreografije, za folklorne ansamble i njihovo igračko umeće, pevačke grupe za tradicionalno pevanje, a takođe i orkestar za muziciranje. „Era“ je učestvovao na mnogim manifestacijama i festivalima u zemlji i inostranstvu, a neki od njih su festivali u Bugarskoj, Slovačkoj, Makedoniji, Grčkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Švajcarskoj, Sloveniji, Portugalu, Francuskoj, Rumuniji, Turskoj, Italiji … „Era“ organizuje i Međunarodni dečiji festival folklora „Licidersko srce“, zbog koga je postao poznat ne samo grad Užice, već i čitav region.
Autor: LZS. foto: LZS i UG „ERA“
Zahvaljujemo se na saradnji UG „ERA“.
Tekst je deo medijskog projekta “UŽIČKI BISERI KROZ PESMU, IGRU I TRADICIJU” koji je sufinansiran od Grada Užica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
